Википедија

Узвичник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
 
== Настанак узвичника ==
Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:<br />
 
*Вјерује се да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''io'' (у преводу: радост) тако да је настао диграф ''io'', а да би се уштедило још простора слово ''о'' се почело писати испод слова ''i''. Временом је слово ''о'' прешло у тачку, а ''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''<br />
*Такође постојиВјерује претпоставкасе да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''interiectioio'' (у преводу:узвичник радост) тако да је записивањемнастао самодиграф првог''io'', иа посљедњегда словаби тесе ријечиуштедило настаојош диграфпростора слово ''ioо'' којисе почело писати испод слова ''i''. Временом је каослово и''о'' прешло у претходнојтачку, претпоставкиа прешао''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''.
 
* Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи ''interiectio'' (у преводу:узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф ''io'' који је као и у претходној претпоставки прешао у знак '''''!'''''.
 
== Употреба <ref name="pr"/>==
Узвичним реченицама или узвичним исказима исказује се емоционални став према ономе што је садржај реченице. Такве реченице и искази реализују се у сљедећим формама, па се према њима дефинишу и правила писања узвичника:<br />
Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):<br />▼
*''Каква олуја!''<br />▼
*''О мили часи, како сте далеко!''<br />▼
*''Тако је диван дан!''<br />▼
*''Чудна попа, јади га убили!''<br />▼
*''Живјела слобода!''<br />▼
*''Да сам то знао!''<br />▼
*''Одговорићемо им равном мјером!''▼
 
▲Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):<br />
 
▲* ''Каква олуја!''<br />
Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:<br />▼
*''Стојте, галије царске!''<br />▼
*''Гините браћо! Јунаци! Људи!''<br />▼
 
▲* ''О мили часи, како сте далеко!''<br />
 
▲* ''Тако је диван дан!''<br />
Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне ''зачудо'', ''замислите'' и ''мимо мог ишчекивања'' и сл.:<br />▼
 
*''Воз је стигао без закашњења!''<br />▼
▲* ''Чудна попа, јади га убили!''<br />
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу!''<br />▼
 
*''Преживио пад с осмог спрата!''▼
▲* ''Живјела слобода!''<br />
 
▲* ''Да сам то знао!''<br />
 
▲* ''Одговорићемо им равном мјером!''
 
 
▲Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:<br />
 
▲* ''Стојте, галије царске!''<br />
 
▲* ''Гините браћо! Јунаци! Људи!''<br />
 
 
 
▲Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне ''зачудо'', ''замислите'' и ''мимо мог ишчекивања'' и сл.:<br />
 
▲* ''Воз је стигао без закашњења!''<br />
 
▲* ''Костја, овдје сам, у Константинопољу!''<br />
 
▲* ''Преживио пад с осмог спрата!''
 
 
=== Напомене ===
Иначе, вокатив, иако има функцију обраћања и дозивну функцију, у обичној комуникацији не захтјева обиљежавање узвичником:<br />
*''Господине, заборавили сте кишобран у торби.''<br />▼
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу.''▼
 
▲* ''Господине, заборавили сте кишобран у торби.''<br />
 
▲* ''Костја, овдје сам, у Константинопољу.''
Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:<br />▼
1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:<br />▼
*''Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.''<br />▼
*''Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.''▼
 
 
2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:<br />▼
▲Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:<br />
*''И ја исто желим да вас видим! — писала је.''▼
 
▲1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:<br />
 
▲* ''Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.''<br />
 
▲* ''Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.''
 
▲2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:<br />
 
▲* ''И ја исто желим да вас видим! — писала је.''
 
 
Линија 48 ⟶ 70:
== Употреба узвичника у саобраћајним знаковима ==
[[Датотека:Achtung.svg|200px|мини|лево|''Опасност на путу.'']]
Знак узвичник користи се у саобраћајним знаковима за знак опасности. <br />
 
Саобраћајни знак који означава опасност на путу тј. цести је троугластог облика са црвеном ивицом што означава опасност и црним узвичником на бијелој позадини.
 
== Извори ==
{{рефлистreflist}}
 
[[Категорија:Знаци интерпункције]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Узвичник”