Узвичник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
 
== Настанак узвичника ==
Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:<br />
 
*Вјерује се да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''io'' (у преводу: радост) тако да је настао диграф ''io'', а да би се уштедило још простора слово ''о'' се почело писати испод слова ''i''. Временом је слово ''о'' прешло у тачку, а ''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''<br />
*Такође постојиВјерује претпоставкасе да је знак узвичник настао од [[латински језик|латинске]] ријечи ''interiectioio'' (у преводу:узвичник радост) тако да је записивањемнастао самодиграф првог''io'', иа посљедњегда словаби тесе ријечиуштедило настаојош диграфпростора слово ''ioо'' којисе почело писати испод слова ''i''. Временом је каослово и''о'' прешло у претходнојтачку, претпоставкиа прешао''i'' у црту и тако је настао знак '''''!'''''.
 
* Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи ''interiectio'' (у преводу:узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф ''io'' који је као и у претходној претпоставки прешао у знак '''''!'''''.
 
== Употреба <ref name="pr"/>==
Узвичним реченицама или узвичним исказима исказује се емоционални став према ономе што је садржај реченице. Такве реченице и искази реализују се у сљедећим формама, па се према њима дефинишу и правила писања узвичника:<br />
Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):<br />
*''Каква олуја!''<br />
*''О мили часи, како сте далеко!''<br />
*''Тако је диван дан!''<br />
*''Чудна попа, јади га убили!''<br />
*''Живјела слобода!''<br />
*''Да сам то знао!''<br />
*''Одговорићемо им равном мјером!''
 
Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):<br />
 
* ''Каква олуја!''<br />
Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:<br />
*''Стојте, галије царске!''<br />
*''Гините браћо! Јунаци! Људи!''<br />
 
* ''О мили часи, како сте далеко!''<br />
 
* ''Тако је диван дан!''<br />
Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне ''зачудо'', ''замислите'' и ''мимо мог ишчекивања'' и сл.:<br />
 
*''Воз је стигао без закашњења!''<br />
* ''Чудна попа, јади га убили!''<br />
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу!''<br />
 
*''Преживио пад с осмог спрата!''
* ''Живјела слобода!''<br />
 
* ''Да сам то знао!''<br />
 
* ''Одговорићемо им равном мјером!''
 
 
Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:<br />
 
* ''Стојте, галије царске!''<br />
 
* ''Гините браћо! Јунаци! Људи!''<br />
 
 
 
Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне ''зачудо'', ''замислите'' и ''мимо мог ишчекивања'' и сл.:<br />
 
* ''Воз је стигао без закашњења!''<br />
 
* ''Костја, овдје сам, у Константинопољу!''<br />
 
* ''Преживио пад с осмог спрата!''
 
 
=== Напомене ===
Иначе, вокатив, иако има функцију обраћања и дозивну функцију, у обичној комуникацији не захтјева обиљежавање узвичником:<br />
*''Господине, заборавили сте кишобран у торби.''<br />
*''Костја, овдје сам, у Константинопољу.''
 
* ''Господине, заборавили сте кишобран у торби.''<br />
 
* ''Костја, овдје сам, у Константинопољу.''
Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:<br />
1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:<br />
*''Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.''<br />
*''Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.''
 
 
2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:<br />
Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:<br />
*''И ја исто желим да вас видим! — писала је.''
 
1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:<br />
 
* ''Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.''<br />
 
* ''Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.''
 
2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:<br />
 
* ''И ја исто желим да вас видим! — писала је.''
 
 
Линија 48 ⟶ 70:
== Употреба узвичника у саобраћајним знаковима ==
[[Датотека:Achtung.svg|200px|мини|лево|''Опасност на путу.'']]
Знак узвичник користи се у саобраћајним знаковима за знак опасности. <br />
 
Саобраћајни знак који означава опасност на путу тј. цести је троугластог облика са црвеном ивицом што означава опасност и црним узвичником на бијелој позадини.
 
== Извори ==
{{рефлистreflist}}
 
[[Категорија:Знаци интерпункције]]