Enol — разлика између измена

}}

 

 

-{C=C}- dvostruka veza sa susednim alkoholom daje enolima i endiolima njihove hemijske karakteristike. Oni ispoljavaju [[keto-enolni tautomerizam]]. U keto-enolnom tautomerizmu, enoli se inter-konvertuju sa [[keton]]ima ili [[aldehid]]ima.

 

== Tautomerizam ==

 

Enoli se inter-konvertuju sa [[karbonilna jedinjenja|karbonilnim jedinjenjima]] koja imaju [[α-vodonik]], kao što su [[keton]]i i [[aldehid]]i. Jedinjenje je [[Deprotonacija|deprotonisano]] na jednoj strani i [[Protonacija|protonisano]] na drugoj strani, dok se jednostruka i dvostruka veza zamenjuju. To se zove [[keto-enolni tautomerizam]].

Enolni oblik je obično nestabilan, ne opstaje dugo, nego prelazi u keto oblik (keton). To je događa zato što je [[kiseonik]] [[elektronegativnost|elektronegativniji]] nego [[ugljenik]] i zato formira [[energija veze|jaču]] [[hemijska veza|vezu]].

 

 

Kod 1,3-dikarbonil i 1,3,5-trikarbonil jedinjenja (mono-)enolni oblik je predominantan. To je prouzrokovano intra-molekularnom [[vodonična veza|vodoničnim vezivanjem]] i mogućnošću lakog internog protonskog transfera.<ref>{{cite journal | title = The C2v Structure of Enolic Acetylacetone | author = W. Caminati, J.-U. Grabow | journal = Journal of the American Chemical Society | year = 2006 | volume = 128 | issue = 3 | pages = 854–857 | doi = 10.1021/ja055333g}}</ref>

Iz tog razloga u ekvilibrijumu preko 99% [[propandial]] (-{OHCCH₂CHO}-) molekula postoji kao mono-enol. Procenat je niži kod 1,3-aldehid ketona i [[diketon]]a ([[acetilaceton]], na primer, je 80 % u enolnoj formi).

 

 

Kad dođe do ''keto-enolnog tautomerizma'' keto ili enol su deprotonisani i anjon (enolat) se formira kao [[reakcioni intermedijar|intermedijar]]. Kod enolata anjonski naboj je delokalizovan preko kiseonika i ugljenika<ref>IUPAC Gold Book [http://goldbook.iupac.org/E02123.html ''enolates'']</ref>. To je fenomen poznat kao [[Rezonanca (hemija)|rezonanca]]. Enolati su u određenoj meri stabilizovani rezonancom. Enolati mogu da postoje u kvantitativnim količinama u striktnom odsustvu [[Brensted-Laurijeva teorija kiselina i baza|Brenstedovih kiselinskih]] uslova, pošto su oni generalno veoma bazni.

! colspan="6" | Keto-enolni-tautomerizam

|-style="background-color:#ffffff;"

|-

| Inter-konverzacija između keto forme i enolata;<br />deprotonacija α-C-atoma.

| Inter-konverzija između enolata i enola;<br />protonacija enolata.

|}

{{clear}}

 

 

Kod ketona (tipa karbonila) sa kiselim α-vodonikom na bilo kojoj strani karbonilnog ugljenika, selektivnost deprotonacije se može postići stvaranjem enolata iz ketona. Na niskim temperaturama (-78°-{C}-, npr. u kupatilu sa suvim ledom), u aprotičnim solventima, i sa glomaznim ne-uravnotežavajućim bazama (npr. [[litijum di-izopropil amid|LDA]]) "kinetički" proton se može odstraniti. "Kinetički" proton onaj koji je [[sterički efekti|sterički]] najpristupačniji. Pod termodinamičkim uslovima (više temperature, slaba baza, i protički rastvarač) ekvilibrijum je uspostavljen između ketona i dva moguća enolata. Povlašćeni enolat se naziva "termodinamički" enolat i on je povlašćen zato što on ima niži energetski nivo nego drugi mogući enolat. Na taj način, birajući optimalne uslove za stvaranje enolata, moguće je povećati prinos željenog produkta dok se minimizuje formacija neželjenog produkta.

 

== Endioli ==

Endioli su alkeni sa hidroksilnom grupom sa obe strane -{C=C }- dvostruke veze. Endioli su [[reakcioni intermedijari]] [[Lobry-de Bruyn-van Ekenstein transformacija|Lobry-de Bruyn-van Ekenstein transformacije]].

 

 

== Reduktoni ==

! colspan="3" | Primeri reduktona

|-style="background-color:#ffffff;"

|- align="center"

| [[Tartronaldehid]] || &nbsp;[[Reduktonska kiselina]]&nbsp; ||[[Askorbinska kiselina]]<br />([[Витамин Ц|Vitamin C]])

|}

 

* [[Tautomer]]

 

 

* [http://www.chem.bg.ac.rs/hf/katedre/organska/grupe/Cekovic-Saicic/index-lat.html Reakcije silil-enol-etara sa epoksidima]

{{-}}

 

[[Категорија:Биосинтеза]]

[[Категорија:Хемијске реакције]]