Рачунарска наука — разлика између измена

м
razne ispravke
м (razne ispravke)
м (razne ispravke)
 
== Репродуктивно и отворено истражујуће рачунарство ==
Сложеност рачунарских метода је претња за [[Репродуктивност|репродуктивнос]]<nowiki/>т претраживања. [[Џон Кларбут]] је постао популаран истачући да репродуктивна истраживања и документовања захтевају архивирање свих сирових података и укључујући све кодове који се добијају за добијање резулатата.<ref>Sergey Fomel and Jon Claerbout, "[http://www.rrplanet.com/reproducible-research-librum/viewtopic.php?f=30&t=372 Guest Editors' Introduction: Reproducible Research]," Computing in Science and Engineering, vol. 11, no. 1. pp. 5–7, Jan.</ref><ref>J. B. Buckheit and D. L. Donoho, "[http://www.rrplanet.com/reproducible-research-librum/viewtopic.php?f=30&t=53 WaveLab and Reproducible Research]," Dept. of Statistics, Stanford University, Tech.</ref><ref>The Yale Law School Round Table on Data and Core Sharing: "[http://www.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/MCSE.2010.113 Reproducible Research]", Computing in Science and Engineering, vol. 12, no. 5. pp. 8–12, Sept/Oct 2010, :[[{{doi:10.1109/MCSE.2010.113|<nowiki>10.1109/MCSE.2010.113</nowiki>]]}}</ref> Ник Барнс, у науци манифестовања кода, предложио је пет принципа који би требали да се примењују када се користи софтвер у научној отвореној јавности  .<ref>[http://sciencecodemanifesto.org/ Science Code Manifesto homepage].</ref> Томи Копинен је успоставио и дефинисао повезано отворену науку, и дао јој приступ да се повежу научна средства како би се омогућило транспаренто, репродуктивно и трансдисциплинарно истраживање .<ref name="kauppinen"><cite class="citation journal">Kauppinen, T.; Espindola, G. M. D. (2011). </cite></ref>
 
== Часописи ==
1.572.075

измена