Teleskop Habl — разлика између измена

|launch_date = [[24. april]] [[1990]].<ref>{{cite web|url=http://www.nasa.gov/mission_pages/hubble/story/the_story_2.html | title = The Hubble Story (pagepp. 2) |publisher = NASA | accessdate = 2. 6. 2010. | author = Lynn Jenner, Brian Dunbar }}</ref>

|deorbit_date = ~2021<ref>{{cite journal |author=HST Program Office |title=Hubble Facts: HST Orbit Decay and Shuttle Re-boost |url=http://hubble.nasa.gov/a_pdf/news/facts/sm3b/fact_sheet_reboost.pdf |publisher=Goddard Space Flight Center |format=PDF |year=2003|accessdate = 12. 5. 2009.}}</ref><ref>{{cite web |authorlast=Amiko Kauderer |first=Amiko|title=Space Shuttle Mission Overview&nbsp;— STS-125: The Final Visit |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/hst_sm4/overview.html |publisher=NASA |date = 26. 3. 2009. |accessdate = 2. 5. 2009.}}</ref>

Хабл је једини телескоп дизајниран да се сервисира у простору од стране астронаута. Након лансирања од [[спејс-шатл Дискавери|спејс-шатла Дискавери]] 1990. године, четири наредне спејс-шатл мисије су поправиле, надоградиле и замениле системе на телескопу. Пета мисија је отказана због безбедности након [[Катастрофа спејс-шатла Колумбија|катастрофа спејс-шатла Колумбија]]. Међутим, након духовите јавне расправе, Насин управник [[Мајк Грифин]] је одобрио једну [[коначна мисија сервисирања|коначну мисију сервисирања]], завршену 2009. године Телескоп још увек послује од 2015. године, а може трајати до 2030-2040. Лансирање његовог научног наследника, [[Свемирски телескоп Џејмс Веб|свемирског телескопа Џејмс Веб]], (JWST), заказано је за 2018. годину.

Простор на бази астрономије је почеoпочео на веома ниском нивоу после [[Други светски рат|Другог светског рата]], jer су научници користили развој који је освојио места у [[Ракета|ракетној]] технологији. Први ултраљубичасти спектар [[Сунце|Сунца]] је добијен 1946. године и [[НАСА]] је лансирала је [[орбитална соларна опсерваторија|орбиталну соларну опсерваторију]] (ОSО) да би се добили спектри [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастих]], [[космички зраци|космичких зрака]] и [[гама зрачење|гама зрака]] 1962. [[Орбитални соларни телескоп]] је лансиран 1962. од стране Велике Британије у оквиру [[Аријел 1|свемирског програма Аријел]], а у 1966. НАСА је лансирала прву [[Орбитална астрономска опсерваторија|орбиталну астрономску опсерваторију]] (OAO) мисију. Батерија мисије ОАО је пропала након три дана, заустављајући мисију. Уследила је [[Orbiting Astronomical Observatory 2|ОАО-2,]] која проводи ултраљубичасте опсервације [[звезда]] и [[галаксија]] од његовог лансирања 1968. до 1972. године, далеко изван првобитног планираног живота од једне године.

Као одговор на то, напор националног лобирања је координиран између астронома. Многи астрономи се се састали са [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|људима из Конгреса]] и приватно са [[Сенат Сједињених Америчких Држава|сенаторима]] и компање великих размера су организоване. Наука Националне академије је објавила извештај наглашавајући потребу за свемирским телескопом да је на крају Сенат пристао да половину буџета одобриoодобрио Конгресу.

Након што је пројекат свемирског телескопaтелескопа дао зелено светло, рад на програму биoбио је подељен међу многим институцијама. [[Marshall Space Flight центру]] (MSFC) је дата одговорност за пројектовање, развој и изградњу телескопа, а [[Goddard Space Flight центар]] jeје добиoдобио укупну контролу над научним инструменатима и центаром за контролу са земље, за мисију.MSFC је пустио у рад оптикичку компанију [[Perkin-Elmer]] за пројектовање и изградњу Optical Telescope Assembly (OTA) и Fine Guidance Sensors за свемирски телескоп. [[Локхид]] је наручен за изградњу и интеграцију летилице у којој ће бити смештен телескоп.

Оптички, HST је [[Cassegrain рефлектор]],[[Ritchey–Chrétien дизајна]], као и већина великих професионалних телескопaтелескопа. Овај дизајн, са два хиперболичка огледала, познат је по добрим перформансама снимања над широким видним пољем, са неповољним положајем јер огледала имају облике које је тешко измишљати и тестирати. Огледало и оптички систем телескопа одређују коначну перформансу и дизајнирани су да врше спецификације. Оптички телескопи типично имају полирана огледала са тачношћу од око једне десетине [[Таласна дужина|таласне дужине]] [[Светлост|видљиве светлости]], али се свемирски телескоп користио за запажања која су видљива кроз ултраљубичасти спектар (краћих таласних дужина) и био је наведен да буде [[ограничена дифракција]] да би у потпуности искористио свемирско окружење. Дакле, његов лик у поларном огледалу треба да буде са тачношћу од 10 [[Метар|нанометара]], или око 1/65 од таласне дужине црвене светлости. На крају дуге таласне дужине, ОТА није дизајниран са оптималном IR перформансом, у виду, на пример , огледала се чувају у штали (15 ° C) на температури добијене од стране грејача. Ово ограничава перформансе Хабла као инфрацрвени телескоп.

Изградња Перкин Елмер огледалaогледала је почела 1979. године, почевши са празним произвођачем од стране Corning од своје ултра ниске експанзије [[Стакло|стакла]]. Да би тежину у огледалу довели на минимум она се састојала од горње и доње плоче, тако да је свак од њих имао инча (25,4 мм) дебљину. Перкин Елмер симулира [[Микрогравитација|микрогравитацију]] придржавајући огледало од позади са 130 штапова који су вршили различите количине снаге. Ово осигурава да ће огледалу коначан облик бити тачан и по спецификацији када коначно распоређено. Полирање огледала се наставило све до маја 1981. Да би сачували новац, НАСА је зауставила рад на задњем огледалу и одредила датум лансирања телескопа назад све до октобра 1984. године. Огледало је завршено до краја 1981. године; опрано је употребом 2.400 галона (9,100 L) топле, [[дејонизована вода|дејонизоване воде]] а онда је примило рефлектујући слој дебљине 65 nm-[[Алуминијум|алуминијума]] и заштитни слој 25 nm дебљине [[Магнезијум флуорид|магнезијума флуорида.]]

Сумње је наставила да се изражава о Перкин-Елмер надлежности на пројекту овogовоg значаја, њихов буџет и временски оквир за производњу остатка jeје ОТА наставио да се диже. У одговору на распоред описан као "узбуркан и мења дневни лист" НАСА је одложила лансирање датума телескопа до априла 1985. године, Перкин Елмеров распоред наставио да се провлачи по стопи од око месец дана по кварталу, а понекад кашњења су достизала један дан за сваки дан рада. НАСА је била приморана да одложи датум лансирања до марта, а потом до септембра 1986. До овог тренутка, укупан буџет пројекта је порастао на 1.175 милијарди долара.

Када се покрене, HTC носи пет научних инструмената: широко поље и планетерну камеру (WF/PC), спектограф Goddard High резолуције (GHRS), фотометар велике брзине (HSP), камеру са слабим објектом (FOC) и спектограф са слабим објектом (FOS). WF/PC је уређај за обраду слике високе резолуције првенствено намењен оптичким запажањима. Изграђен је Насине [[Лабораторија за млазни погон|Лабораторија за млазни погон]], а уграђени сет од 48 [[филтера]] изолационих [[спектралних линија]] је од посебног астрофизичког интереса. Инструмент садржи осам [[CCD senzor|заједничих пуњења уређаја]] (CCD), чипове подељене између две камере, свака помоћу четири CCDа. Сваки CCD има резолуцију од 0.64 мегапиксела. Широко поље камере (WFC) покрива велика угаона поља на рачун резолуције, док "планетарна камера" слика на дуже ефективне [[жижне даљине]] него WF чипови, дајући му веће увећање.

[[Датотека:STS-31_Hubble_launch_roll_and_pitch.jpg|thumb|[[STS-31]] се одваја, носећи Хабл у орбиту<br />

Неколико недеља од лансирања телескопа вратиле су се слике које су указивале на озбиљан проблем оптичког система. Иако су прве слике изгледале оштрије од оних усликаних помоћу Земљиног телескопа, Хабл није успео да постигне финалне оштре фокусе и најбољи добијен квалитет слике био је драстично мањи него што се очекивало. Слике извора тачке раширилесу се у радијусу од више од једнне арцсекунде, уместо [[ФункцијaФункција ширења тачке|ширења функције]] (PSF) сконцентрисане у кругу 0.1 срцсекунда у пречнику као што је било одређено у пројектним критеријумима

[[Датотека:Hubble_Images_of_M100_Before_and_After_Mirror_Repair_-_GPN-2002-000064.jpg|thumb| Језгро спиралне галаксије М100 снимљено је помоћу Хабла пре и после корективних оптика. <br />

У новинском чланку из августа 2013. године, [[CANDELS]] је назван највећим пројектом у историји Хабла. Истраживање „има за циљ да истражује галактичку еволуцију раног Универзума, и прве трагове козмичке структуре не млађе од милијарду година након великог праска“. Сајт пројекта CANDELS на следећи начин описује циљеве истраживања:<blockquote class="" style="min-height: 672px;">CANDELS је дизајниран да забележи прву трећину галактичке еволуције од z=8 до 1,5 дубоким посматрањем преко 250.000 галаксија уз помоћ WFC3/IR и ACS-а. Такође ће наћи и први Type Ia SNe где је z>1,5 и утврдиће њихову прецизност. Првих пет региона неба са више таласних дужина се бирају; сваки има податке из Спицера и других објеката, и сваки има детаљну спектроскопију сјајнијих галаксија. Употреба пет одвојених поља ублажава ефекат козмичке варијабилности и даје статистички потпуније узорке галаксије до 109 соларне масе све до z~8….<br />

* да пронађе z > 8 галаксија, испружених довољно, од стране групе сочива да распозна унутрашњу структуру која је довољно увећана од стране групе сочива за спектроскопско праћење. <br />

[[Датотека:Horsehead-Hubble.jpg|thumb|У 2001. години, НАСА је испитивала кориснике интернета да сазна шта би највише волели да Хабл посматра. Они су у огромној већини изабрали [[Маглина Коњска глава|маглину Коњску главу.]]<br />

[[Датотека:Formalhaut_b.jpg|right|thumb|Хабл посматра [[Фомалхаут]] систем, снимљен са привремено-искљученим ACS каналима<br />