Рачунарска наука — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 4:
* [[Рачунарство|Рачунарство и информатика]] која развија и оптимизује напредан систем [[Хардвер|хардвера]], [[Софтвер|софтвера]], умрежавање, и [[компоненте за управљање подацима]] потребних за решавање захтевних рачунских проблема.
* Рачунска инфраструктура која подржава решавање научних и инжењерских проблема и развој рачунарске и информатичке науке.
У практичној примени, обично је примена [[Рачунарска симулација|рачунарске симулације]] и других облика [[Обрачун|обрачуна]] из [[Нумеричка анализа|нумеричке анализе]] и теорије [[Теоријска компјутерска наука|компјутерске науке]] решавање проблема у различитим научним дисциплинама.
Линија 31 ⟶ 32:
Алгоритми и математичке методе које се користе у рачунарској науци су разноврсни. Најчешће се примењују методе које укучују:
Програмски језици и [[системи рачунарске алгебре]] се обично користе за више математичке аспекте апликација рачунарске науке које укључују Р ([[Програмски језик|програмски језик)]], [[тк солвер]], [[МАТЛАБ]], [[Mathematica]], [[
Рачунарска наука апликационих програма модела стварног света често мења услове, као што су времена, проток ваздуха око авиона, аутомбилско тело дисторзије у удесу, кретање звезда у галаксији, експлозивна направа, и тако даље. Такви програми могу створити "логичне мреже" у компјутерској меморији где свака ставка одговара простору и садржи информације о том простору значајне за модел. На пример у временским моделима, свака ставка може бити квадратни километар, надморска висина земљишта, тренутни правац ветра, влажност, температуру, притицак, и тако даље. Програм ће израчунати следеће могуће стање на основу тренутног стања, решавањем једначине која описује како систем ради; и онда поновити процес да израчуна следећи корак.
| |||