Битка на Крусима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 24:
}}
'''Битка на Крусима''' била је значајна битка у току [[Црногорско - турски ратови|црногорско - турских ратова]], јер је побједа над Турцима добијена заједничком борбом црногорских и [[седморо брда|брђанских]] племена. И у дотадашњим борбама било је сарадње између Црногораца и Брђана, али она није била никад тако присна, ни бројно велика као у бици на [[Круси]]ма. Брђани су послушно извршавали наређење [[Петар I Петровић Његош|владике]] исто као и Црногорци, што се дотад није дешавало ни у једној заједничкој борби. Тако се створио темељ за ближу сарадњу између Црногораца и Брђана, а [[Пипери]] и [[Бјелопавлићи]], на својим посебним племенским скупштинама, донијели су одлуку (1796) да се коначно уједине са Црногорцима, обавезујући се да ће испуњавати Владичина наређења. Овим се [[Црна Гора (1697—1852)|црногорска]] граница проширила до близу [[Спуж]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Роваца.
 
Чим је руски цар дознао за црногорску побједу на Крусима, послао је Владици грамату у којој је истакао заслуге Црногораца и Брђана у заједничкој борби коју воде [[Руска Империја|Русија]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] против [[Османско царство|Турака]]. Уз то је руски цар обавијестио Владику да ће Црној Гори слати сваке године по 1.000 дуката као поклон за општенародне потребе, како се истиче у грамати.
== Позадина ==
Линија 34 ⟶ 35:
 
Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом [[Пашалук|пашалуку]], а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам [[француска|француских]] официра, који су му раније дошли у Скадар да помогну Турцима у организовању борбе против Аустрије и Русије. Ови француски официри израдили су за пашу план да коначно покори Црну Гору и Брда, да би турске снаге биле слободне за борбу против главних непријатеља - Аустрије и Русије.
 
У почетку септембра Махмут паша са 30.000 [[Османлије|Турака]] дошао је у Дољане, близу [[Подгорица|Подгорице]]. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, [[Кучи|Куче]] и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад.
[[Петар Велики|Владика Петар I]] је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.
Линија 45 ⟶ 47:
 
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон.
 
Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.
== Литература ==