Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

Сам народ очекивао је од Привременог народног представништва све. Пристизало је свакодневно безбројно молби у којима се тражила новчана помоћ, храна, лекови и безброј других најразличитијих ствари. Тако је Бокор Карољи из [[Суботица|Суботице]] тражио камен за прскање винограда, Јован Васић потпуковник у пензији молио је да се извиди зашто је пензионисан, Милка Миловановић из [[Лучина]] захтевала је успостављање јавне безбедности и сигурности, Драгиња Катић тражила је да је Скупштина ослободи неуредних кирајџија, Грујица Николић из [[Рушањ|Рушња]] тражио је да се поради код Духовног суда, да се бракови брже разводе (сличних молби има веома много), док се велики број грађана из Северне Далмације жалио на терор италијанских окупаторских власти и тражио што хитнију заштиту.
 
У оваквим часовима Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919, у [[Стари двор|згради старог Краљевског Двора]]. У Привремено народно представништво изабрали су своје делегате: [[Последње заседање Народне скупштине Краљевине Србије|Српска народна скупштина]] и остале народне представничке организације у ослобођеним крајевима, и то Народно веће у Загребу за Словенију, [[Хрватска и Славонија (1918—1925)|Хрватску, Славонију]] и [[Истра|Истру]], Земаљска влада у Сплиту за [[Далмација (1918—1924)|Далмацију]], [[Подгоричка скупштина|Велика народна скупштина]] на Цетињу за Црну Гору, [[Народно вијеће Босне и Херцеговине|Народно веће]] у Сарајеву за [[Босна и Херцеговина (1918—1923)|Босну и Херцеговину]] и [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Војвођанска народна скупштина]] у Новом Саду. По броју посланика поједине покрајине у Привременом народном представништву биле су овако заступљене: Словенија са 32 посланика, Хрватска са Ријеком и Међумурјем 60, Истра 4, Војводина 24, Далмација 12, Босна и Херцеговина 42, Србија 84, Црна Гора 12, и [[Јужна Србија (провинција)|Јужна Србија]], после [[Избори за посланике Привременог народног представништва из Јужне Србије|избора]] који су обављени 30. марта са 24 посланика. Председништво Хрватске сељачке пучке странке [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] обавестило је Привремено народно представништво да народни заступници (двојица) које је оно, по одлуци Народног већа у Загребу, требало да делегира, неће вршити свој мандат.
 
У присуству председника Министарског савета Стојана Протића, свих чланова владе, дипломатског кора и представника штампе, први претходни састанак Привременог народног представништва отворен је читањем указа о сазиву, што је извршио министар за припрему Уставотворне скупштине и изједначење закона др. [[Алберт Крамер]]. Место привременог председника заузео је по годинама најстарији посланик [[Глигорије Јефтановић]], стари политички борац из Босне, који је са неколико речи истакао значај тренутка када се у ослобођеној домовини састаје прво Народно представништво, предлажући истовремено да се у раду, до израде новог пословника, примењује закон о пословном реду у Српској народној скупштини. За привремене секретаре изабрани су [[Милутин Драговић]], др. [[Иван Новак]], др. [[Владимир Ћоровић]] и др. [[Јозе Ловренчић]]. Једини говорник на овој првој седници био је [[Живојин Рафајловић]], који је одао пошту сенима палих бораца за ослобођење и уједињење. Закључујућк седницу привремени председник Јефтановић предложио је да сви народни представници пођу у богомоље на благодарење.
Анониман корисник