Побуђено стање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Дугоживећа побуђена стања се често називају [[метастабилно стање|метастабилним]]. Дугоживећи [[изомер (нуклеарни)|нуклеарни изомери]] и [[синглетни кисеоник]] су два примера код којих се јављају оваква стања.
== Атомско побуђивање ==
Једноставан пример овог концепта представља атом [[водоник]]а.
У основном стању, једини [[електрон]] у атому водоника је у најнижој могућој [[атомска орбитала|орбитали]], односно у сферно-симетричној -{''1s''}- [[таласна функција|таласној функцији]], која има најниже могуће [[квантни бројеви|квантне бројеве]]. Додајући енергију атому (на пример, апсорпцијом [[фотон]]а довољне енергије), електрон може да пређе у побуђено стање (које има веће квантне бројеве од минималних). Ако фотон има превише енергије, електрон ће престати да буде [[везано стање|везан]] за атом, и атом ће постати [[јон|јонизован]].
Након побуђивања, атом се може вратити у основно стање или у ниже побуђено стање, емисијом фотона одређене енергије. Емисијом фотона из различитих побуђених стања настаје [[електромагнетни спектар]] који показује серију [[емисиона линија|емисионих линија]]. У случају атома водоника, то су [[Спектралне линије водоника|Лајманова, Балмерова, Пашенова, и Бракетова серија]].
Атом у високом побуђеном стању се назива [[Ридбергов атом]]. Систем који се састоји од оваквих атома може да формира дугоживеће кондензовано побуђено стање, односно кондензовану фазу која се у потпуности састоји од побуђених атома; ова фаза се назива [[Ридбергова материја]].
Водоник се може побуђивати [[топлота|топлотом]] или [[електрицитет]]ом.
[[Категорија:Квантна механика]]
| |||