Теравада — разлика између измена

Теравада је настала у [[Индија|Индији]]. Током многих векова је доминантна религија на [[Шри Ланка|Шри Ланки]] (око 70% популације<ref>{{cite web | date = |url=https://www.cia.gov/library/publication ... os/ce.html | title = The World Factbook: Sri Lanka | work = CIA World Factbook | accessdate=12. 088. 2006 }}</ref>) и добром делу континенталне [[Југоисточна Азија|југоисточне Азије]] ([[Камбоџа]], [[Лаос]], [[Будизам у Бурми|Бурма]], [[Будизам на Тајланду|Тајланд]]). Тераваду такође практикују мање етничке заједнице у неким деловима југоисточне [[Будизам у Кини|Кине]] (Шан и Таи етничке групе), будизам у Вијетнаму (Кхмер Кром), [[Бангладеш]]у (етничке групе Баруа, Чакма и Магх народ), Малезији и Индонезији, док у новије време он стиче све већу популарност у Сингапуру и на Западу. Данас теравада будиста има укупно око 100 милиона, а у последњим деценијама 20. века теравада је почела да пушта корен како на Западу, као и у својој постојбини, у [[Историја будизма у Индији#оживљавање будизма у Индија|Индији]].<ref>[http://www.adherents.com/Na/Na_630.html#3875 Adherants.com] - Видети цитате под „Теравада будизам - у свету"</ref>

Према будологу A. K. Вардеру, теравадини су се “брзо проширили на југ из Авантија на [[Махараштра|Махараштру]] и [[Андра Прадеш|Андхра Прадеш]], све доле до територије под династијом Чола (Канчи), као и на Шри Ланку. Извесно време су успели да се одрже у Авантију, као и на својим новим територијама, али су се онда постепено груписали на југу, око Велике вихаре (Махавихара) у Анурадхапури, престоници Шри Ланке, где се формирао главни центар њихове традиције. Секундарни центар постао је Канчи, док су северније територије очигледно били препустили осталим школама."<ref>{{citeCite book|first=A. K.|last=Warder|title=Indian Buddhism|url=http://books.google.com/books?id=sE8MgUVGNHkC&pg=PA279|year=2000|publisher=Motilal Banarsidass Publ.|isbn=978-81-208-1741-8|pages=278–279}}</ref> Данас располажемо са врло мало информацијао каснијој историји теравада будизма у Индији, тако да нам није познато када је он сасвим ишчезао у земљи у којој је и настао.

Назив тамрапарнија дат је шриланканској линији у Индији, али нема било какве индикације да ово означава и некакву промену у учењу или текстовима вибхађђавадина, пошто назив указује само на географску локацију. Теравадски извештаји о сопственим коренима помињу да је школа прихватила учење које је усвојено на [[Будистички сабори|Трећем будистичком сабору]], а оно се тада звало вибхађђавада.<ref>Hirakawa Akira (translated and edited by Paul Groner), 'A History Of India Buddhism', Motilal Banarsidass Publishers, Delhi. (1993). ppстр. 109.</ref> У 7. веку, кинески ходочасници Хсиан Тсанг и И Тсинг помињу будистичку школу на Шри Ланки као ‘стхавира’.<ref>Samuel Beal, "Si-Yu-Ki - Buddhist Records of the Western World - Translated from the Chinese of Hiuen Tsiang AD 629", published by Tuebner and Co, London (1884), reprint by the Oriental Book Reprint Corporation, New Delhi, (1983), Digital version: Chung-hwa Institute of Buddhist Studies, Taipei. In this book, Hiuen Tsiang refer to the Buddhist in Sri Lanka "They principally follow the teaching of Buddha, according to the dharma of the Sthavira (Shang-tso-pu) school"</ref><ref>Samuel Beal, "The Life of Hiuen-Tsiang: By the Shaman Hwui Li. With an introduction containing an account of the works of I-tsing", published by Tuebner and Co, London (1911), Digital version: University of Michigan. У овој књизи И Тсинг описује ситуацију на Шри Ланки: „На Цејлону цвета само школа стхавиравада. Махандхике су протеране."</ref> У старој Индији оне школе које су користиле санскрит као свој религијски језик називале су ову школу „стхавире“, а они који су користили пали као свој религијски језик називали су је „тхера“. И „стхавире“ (санскрит) и „тхере“ (пали) дословно значе „стари“. Сама школа је себе називала „теравада“ у писаним документима почев од негде 4. века, рецимо у спису Дипавамса.<ref>Термин се појављује у Дипавамси (цитирано у ''Debates Commentary'', Pali Text Society. ppстр. 4), а која с едатира углавном у 4. век.</ref>

Иако се о теравада традицији увек ширио глас да је једна од конзервативнијих школа, слично другим никаја будистичким школама у Индији и она је укључивала и следбенике махајане ("махајана-теравада“ или „махајана-стхавиравада"), ако је веровати извештајима кинеских ходочасника као што су Чуанг-тсанг.{{sfn|Lamotte|1988|p=540}}<ref>"Mapping the Mahāyāna: Some Historical and Doctrinal Issues" by Mario D'Amato. ''Religion Compass'' 2008, Vol II, Issue 4. ppстр. 550.</ref> Краљевске лозе Шри Ланке и југоисточне Азије су биле тесно повезане са будизмом. Државна власт у тим земљама постарала се да се ортодоксија сачува и да теравада остане традиционалистичка. Ово је разлика у односу на однос будизма и власти кроз већи део историје будизма у Индији.{{sfn|Collins|2000|p=187}}

Према Махавамси, старој хроници Шри Ланке, после завршетка [[Будистички сабори|Трећег будистичког сабора]], изасланици су такође послати у Суваннабхуми и то два монаха, Сона и Уттара.<ref>Translated by Wilhelm Geiger, ''Mahavamsa : The great chronicle of Ceylon', Pali Text Society, (1912). ppстр. 82 and 86</ref> Научници се разилазе у томе где је заправо та земља Суваннабхуми, али претпоставља се да је то део који покрива данашња јужна [[Мјанмар|Бурма]], [[Тајланд]], [[Малајско полуострво]] и острво [[Суматра]].

Етничке групе Мон и Пју биле су међу првим становницима Бурме. Недавна ископавања једне Пју насобине у долини Самон (око 100 -{km}- југоисточно од Багана) показала су да су они има трговачке везе са Идијом почев од 5-4. века п. н. е. и са Кином почев од 2. века п. н. е.<ref>Bob Hudson, ''The Origins of Bagan'', Thesis for University of Sydney. (2004). ppстр. 95.</ref>

Кинески извори који су датирани око 240. године помињу будистичко краљевство по имену Лин-Јанг, које неки научници повезују са Пју краљевством Беиктано<ref>Bob Hudson, ''The Origins of Bagan'', Thesis for University of Sydney. (2004). ppстр. 36.</ref><ref>Elizabeth Moore, ''Interpreting Pyu material culture: Royal chronologies and finger-marked bricks'', Myanmar Historical Research Journal, No(13) June (2004). ppстр. 1–57. ppстр. 6 & 7. Available[http://www.burmalibrary.org/docs/Moore-bricks.pdf], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> 300 -{km}- северно до [[Рангун]]а. Бурманци су лагано постајали теравадини како су долазили у контакт са Пју и Мон цивилизацијом. Исто се догађало и са Тајланђанима, јер су и они имали контакте са народом мон.

* реформизам: покушаји да се обнови претпостављано раније, идеално стање будизма; укључује нарочито прихватање теорија западних научника о изворном будизму (у новије време „западна научна интерпретација будизма“ постаје службена верзија учења каква се прихвата на Шри Ланки и Тајланду).<ref>''Journal of the International Association of Buddhist Studies'', volume 28 (part 2). ppстр. 302 (2005)</ref>)

У теравади, узрок човекове егзистенције и патња (''дуккха'') поистовећују се са жудњом (''[[танха]]''), која са собом доноси менталне нечистоће (''[[килеса]]''). Те нечистоће које човека везују за круг препорађања класификују се у схему од десет „окова“, док оне нечистоће које ометају концентрацију (''самадхи'') јесу представљене као петочлана схема названа „пет препрека“.<ref>{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/bodhi/waytoend.html|title=The Noble Eightfold Path: The Way to the End of Suffering|accessdate=16. 066. 2009|publisher=Buddhist Publication Society|last=Bhikkhu Bodhi}}</ref> По снази се ове нечистоће деле на грубе, средње и суптилне. Оне се манифестују као нека појава која се често јави, траје одређено време и потом нестане. Теравадини верују да те нечистоће нису штетне само за нас, већ исто тако и за друге. Оне су покретачка сила која стоји иза свих могућих злочина које људско биће може да учини.

Такође се сматра да непробуђена бића доживљавају овај свет кроз својих шест непрочишћених чула (око, ухо, нос, језик, телесни додир и ум), те потом ум замагљен нечистоћама користе да би створила сопствену интерпретацију добијених информација<ref>Пет физичких чула, заједно са умом, у Пали канону с еназивају “шест основа чула”{{cite web |url=http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/sn/index.html#salayatana|title=Salayatana-samyutta|accessdate=044. 12. 2008|publisher=Access to Insight}} и {{cite web |url=http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/mn/mn.137.than.html|title=Salayatana-vibhanga Sutta|accessdate=044. 12. 2008|publisher=Access to Insight}}</ref>. У таквој ситуацији, опажај стварности и наши закључци о њој биће засновани пре на привиду него на реалним чињеницама.<ref>{{cite web |url=http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/an/an04/an04.049.olen.html|title=Vipallasa Sutta|accessdate=044. 12. 2008|publisher=Access to Insight edition}} и {{cite web |url=http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/conze/wheel065.html#ch2.2|title=The Way of Wisdom: The Restraint of the Senses|accessdate=044. 12. 2008|publisher=Buddhist Publication Society}}</ref> У стању ''ђхане'' (дубоке концентрације), слаби функција пет физичких чула, менталне нечистоће бивају стишане, а јачају позитивне менталне карактеристике. У таквом стању је могуће ум употребити за истраживање и стицање увида у праву природу стварности.

Према таним текстовима, ниббану коју достижу ''[[архат|араханти]]'' идентична је са оном коју је достигао и Буда, пошто постоји само једна врста ниббане.<ref>{{cite web |url = http://www.accesstoinsight.org/lib/auth ... el409.html |title = A Treatise on the Paramis: From the Commentary to the Cariyapitaka |accessdate=31. 077. 2007 |last=Bodhi}}</ref> Буда је у односу на араханте био супериоран само по томе што је он сам открио пут и потом о њему подучио друге (тј. метафорни говорећи, покренуо је точак Дхамме или Учења). ''Араханти'' су, са друге стране, достигни ниббану делом захваљујући Будином учењу, а делом сопственом напору. Теравадини поштују Буду као изузетно надарену особу, али препознају постојање и других таквих бића или Буда у далекој прошлости и будућности. [[Маитреја]] (пали: Меттејја) се, на пример, помиње врло кратко у Пали канону као Буда који ће се појавити у наредном космичком циклусу.

У низу говора у оквиру [[Палијски канон|Пали канона]] Буда често упућује своје ученике да практикују [[самади|самадхи]] (концентрацију) како би развили и учврстити своју способност медитативног задубљења ђхана. Ђхана је инструмент који је и сам Буда користио да проникне у праву природу појава (кроз истраживање и директно искуство) и достигне пробуђење.<ref>{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/ptf/buddha.html|title=A Sketch of the Buddha's Life |accessdate=26. 033. 2009|publisher=Access to Insight}}</ref> Исправна концентрација ("самма самадхи") је један од елемената [[Племенити осмоструки пут|Племенитог осмоструког пута]]. Самадхи се развија вежбањем концентрације пажње на дах (''[[анапанасати]]''), неки предмет (''[[касина]]'') или понављањем неке фразе. Традиционална листа садржи 40 објеката медитације (''[[камматтхана]]'') који с екористе у саматха медитацији. Рад са сваким од тих објеката има свој специфичан циљ; на пример, медитација на делове тела (''кајанупассана'' или ''кајагатхасатхи'') довешће до слабљења везаности за сопствено тело, као и тела других бића, а онда и жудње за чулним задовољствима. [[Метта]] (пријатељска љубав) медитација генерише осећај радости и добронамерности према себи и другим бићима; као таква, она служи и као противотров за зловољу, гнев и страх.

Захваљујући вежбању, следбеници тераваде могу достићи четири нивоа пробуђења:<ref>{{Cite web|url=http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/dn/dn.12.0.than.html|title=Lohicca Sutta|accessdate=27. 033. 2009|publisher=Access to Insight}}</ref>

# '''[[Не-повратник]]''' - Онај ко је раскинуо пет нижих окова што бића вежу за свет чула. Не-повратник се више не враћа у свет људи и после смрти се препорађа у највишим небеским световима, да би одатле достигао нирвану. Достизање ступња не-повратника је у раним текстовима описивано као идеалан циљ за сваког незаређеног следбеника.<ref name="Shaw 8">{{Cite web | last= Shaw| first= Sarah | title= Buddhist Meditation Practices in the West | url=http://www.vesakday.net/vesak50/article/pdf_file/13_Buddhist_%20Meditation_Practices_West.pdf | publisher=Department of Continuing Education, Oxford University | accessdate=27. 033. 2009|pages=8}}</ref>

Теравада будисти сматрају да је добар део онога што се налази у канонским списима преведеним на кинески и тибетански апокрифног карактера, то јест да то нису аутентичне Будине речи.<ref>Macmillan ''Encyclopedia of Buddhism'', 2004 (Volume Two). ppстр. 756.</ref>

И за лаика је могуће да постане пробуђен. Као што то примећује Бхиккху Бодхи: „У сутрама и коментарима је забележено неколико случајева лаика кој ису достигли крајњи циљ нирване. Међутим, овакви следбеници обично то постижу или сасвим на крају живота, у тренутку смрти, или се убрзо после пробуђења придружују монашком реду и постају монаси/монахиње. Они не настављају да живе као араханти домаћини, јер живот у домаћинству је неспојив са стањем онога који је искоренио сваку жудњу"<ref>Bhikkhu Bodhi,''In the Buddha's Words'', Wisdom Publications (2005). ppстр. 376.</ref>

Према тумачењу лингвисте Закаријаса П. Тундија, реч „теравада“ је можда била хеленизована и добијен облик тхерапеутае“, што је назив за један ценобитски ред који је постојао близу [[Александрија|Александрије]] у 1. веку. У науци је указивано на сличности између тхерапеутае и [[Будистичко монаштво|будистичког монаштва]], које поткрепљују и индијски извори о активностима будистичких мисионара у региону [[Средоземно море|Медитерана]] око [[250. п. н. е.]], о којима је забележено у чувеним ([[едиктима цара Ашоке]]). Тако би тхерапеутае могли бити наследници оних емисара које је Ашока слао на Запад, а они су са своје стране потом утицали на рано формирање хришћанства.<ref>"The Original Jesus" (Element Books, Shaftesbury, 1995), Elmar R Gruber, Holger Kersten</ref> Међутим, Макмиланова ''Encyclopedia of Buddhism''<ref>(Том 1). ppстр. 159.</ref> тврди да су теорије о утицају будизма на рано хришћанство без историјског основа.