Иван Павлов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 19:
| напомене =
}}
'''Иван Петрович Павлов''' ({{јез-ру|Иван Петрович Павлов}}; [[14. септембар]] [[1849]] — [[27. фебруар]] [[1936]]) био је [[русија|руски]] лекар и научник, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] [[1904]]. године. Његова теорија о [[условни рефлекс|условним рефлексима]] снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на [[психологија|психологију]], [[психијатрија|психијатрију]] и [[медицина|медицину]]. Од детињства је показивао своју сјајну интелигенцију, заједно са необичном енергијом коју је називао “инстинкт за истраживањем”.<ref name="cavendish9">{{cite journal|author=Cavendish, Richard. |url=http://www.historytoday.com/richard-cavendish/death-ivan-pavlov |title=Death of Ivan Pavlov|journal= History Today |volume=61|issue=2 |year=2011|pages= 9}}</ref> Инспирисан од стране идеја [[Дмитриј Писарев|Писарева]], најистакнутијег књижевног критичара 1860их, и [[Иван Сеченов|Сеченова]], оца руске физиологије, Павлов је напустио верску каријеру и одлучио да свој живот посвети науци. 1870. године уписао је физику и математику на Универзитету у [[Санкт Петербург]]у.<ref name="frs">{{cite doi|10.1098/rsbm.1936.0001}}</ref> Иван Павлов посветио је живот проучавању физиологије и наука и дошао до неколико запажених открића и идеја које су преношене из генерације у генерацију.<ref name=nobelbio>{{cite web|title=The Nobel Prize in Physiology and Medicine 1904 Ivan Pavlov|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/pavlov-bio.html|publisher=Nobelmedia|accessdate = 2.
== Биографија ==
[[Датотека:Pavlov House Ryazan.JPG|мини|лево|250п|Меморијални музеј Павлов,Рјазан; Павлова родна кућа, грађена у раном 19. веку<ref>[http://pavlov.amr-museum.ru/engl/e_museum.htm The memorial estate] About the house</ref>]]
Иван Павлов, најстарији од једанаесторо деце<ref name="Credo Reference">{{cite web|title=Ivan Petrovich Pavlov|work=Biographical Dictionary of Psychology|publisher=Routledge|year=2002|id=ISBN 0-415-28561-5|editor=Sheehy, Noel; Chapman, Antony J. and Conroy, Wendy A. }}</ref>, рођен је у [[Рјазањ]]у (данас [[Средишњи федерални округ]]). Његов отац, Петар Дмитријевич Павлов, био је сеоски свештеник<ref name=nobelbio/>, а мајка, Варвара Ивановна Успенскаја, домаћица. Као дете, Павлов је добровољно учествовао у кућним пословима као што су прање суђа и чување сестара. Волео је да вози бицикл, да плива и игра городки; Павлов је посвећивао лето овим активностима.<ref>{{harvnb|Asratyan
Павлов је уписао и завршио Рјацаја црквену школу пре уписа на локалну Богословију. Међутим, напустио је богословију без дипломе и уписао се на Санкт Петербуршки Универзитет, одсеке за физику и математику и ишао на курсеве природних наука. На четвртој години студија, његов први истраживачки пројекат о физиологији нерава панкреаса<ref>{{harvnb|Asratyan
Након неког времена, Павлов је добио позицију лаборанта професора Уштимовича на физиолошком одељењу Ветеринарског завода.<ref>{{harvnb|Asratyan
== Утицаји ==
Ред 34:
== Каријера ==
[[Датотека:I.P.Pavlov by Repin.jpg|мини|Павлов (рад [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]])]]
Након докторирања, Павлов је отишао у Немачку где је студирао у [[Лајпциг]]у са [[Карл Лудвиг]]ом у Хајденхајн лабораторијама у [[Вроцлав]]у. Тамо је остао од 1884. до 1886. У Хајденхајну је студирао варење код паса, користећи спољашњи део стомака. Међутим, Павлов је усавршио технику превазилажењем проблема одржавања спољног напајања нерава. Спољни део постао је познат као Хајденхајн или Павлова торба.<ref name="Credo Reference"/> Након две године Павлов се вратио из Немачке у потрази за новом позицијом. Његов захтев за председником физиологије на Универзитету у Санкт Петербургу био је одбијен. Ипак, Павлов је добио место шефа фармакологије на Томск Универзитету, а онда и на Варшавском Универзитету. Међутим, није отишао ни на једно од ових места. 1890. је добио посао професора фармакологије на Војномедицинској академији и био на овој позицији наредних 5 година.<ref name="Asratyan 1953 17–18">{{harvnb|Asratyan
Док је био на Институту за експерименталну медицину извршавао је своје класичне експерименте на пробавним жлездама.<ref>{{harvnb|Asratyan
[[Датотека:One of Pavlov's dogs.jpg|мини|Један од Павлових паса, изложен у Павловом музеју, Рјазањ, Русија]]
1921. чланак Моргулиса у часопису ''[[Сајнс]]'' написан је као критика Павловог рада у коме је он изразио забринутост због окружења у ком су извршавани експерименти. На основу извештаја Велса, који је тврдио да Павлов у лабораторији узгаја кромпир и шаргарепу, у чланку је писало: „Радује ме што сам се уверио да професор Павлов у својој лабораторији узгаја кромпир само из разбибриге и и даље даје све најбоље од своје генијалности за научно истраживање“.<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.53.1360.74 |title=PROFESSOR PAVLOV|year=1921|last1=Morgulis|first1=S.|journal=Science|volume=53|issue=1360|bibcode = 1921Sci....53Q..74M |pages=74}}</ref> Такође, Павлов је од 1921. почео да одржава лабораторијске састанке познате као “окупљања средом” где је отворено говорио о многим темама, укључујући и своје ставове о психологији. Ови састанци су трајали све док није умро, до 1936. године.<ref name="Credo Reference"/>
Павлов је био високо цењен од стране совјетске владе и могао је неометано да истраживања све док није ушао у озбиљне године. Похвалио га је и [[Лењин]].<ref>{{cite web|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1921/jan/24.htm |title=Concerning The Conditions Ensuring The Research Work Of Academician I. P. Pavlov and his associates|author=Lenin, V.I. |publisher=Marxists.org|date = 24.
Свестан до последњег тренутка, Павлов је упитао једног од својих ученика да седне поред његовог кревета и забележи околности под којима ће он умрети. Желео је да створи јединствене доказе о субјективним искуствима ове фазе живота.<ref>Chance, Paul (1988). ''Learning and Behaviour''. Wadsworth Pub. Co. ISBN 0-534-08508-3.
== Литература ==
* {{Cite book|editor-last=Reagan|editor-first=Leslie A.|title=Medicine's moving pictures|year=2007|publisher=University of Rochester Press|location=Rochester, NY|id=ISBN 1-58046-234-0|pages=285}}
* {{Cite book|editor=Reagan, Leslie A., et al|title=Medicine's moving pictures|year=2007|publisher=University of Rochester Press|location=Rochester, NY|id=ISBN 1-58046-234-0|pages=285}}
* -{Asratyan, E. A. (1953). I.P. Pavlov: His Life and Work}-. Москва: издавачка кућа за стране језике
Линија 52 ⟶ 53:
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
|