Митрополит новограчанички Иринеј — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Митрополит Иринеј''', световно име '''Милан Ковачевић''', рођен је 6. септембра 1914. године… |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Као резервног официра, [[Нацизам|Нацисти]] га 1941. године одводе у логор у [[Трећи рајх|Немачку]], где остаје све до 1945. године. После ослобођења одлази за [[Енглеска|Енглеску]], где у [[Дорчестер|Дорчестеру]] привремено похађа богословију. Године 1950. долази за [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] и уписује се на Академију Светог Владимира у [[Њујорк|Њујорку]], као и на [[Колумбија универзитет]].
У октобру 1953. године долази у [[Манастир Светог Саве у Либертивилу|манастир Светог Саве у Либертивилу]], где 30. децембра прима монашки чин и добија име Иринеј. Замонашио га је архимандрит Фирмилијан (Оцокољић). Рукоположен је у чин јерођакона 31. децембра 1953, а у чин јеромонаха 7. априла 1954. године, од стране епископа [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]]. Епископ Дионисије га, 31. августа 1956. године унапређује у чин игумана, а [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] на предлог епископа Дионисија 1961. године, у достојанство архимандрита.<ref>[http://articles.chicagotribune.com/1999-02-06/news/9902060214_1_serbian-church-st-sava-monastery-chicago-catholics Читуља на енглеском]</ref>
У деоби 1963. године остаје уз епископа Дионисија. На Десетом црквено-народном сабору, одржаном у Либертивилу новембра 1963. године, изабран је за епископа и хиротонисан 7. децембра у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Хиротонију су извршила два украјинска епископа, Генадије и Григорије. У августу 1984. године црквено-народни сабор преименовао је Слободну америчко-канадску епархију у Слободну српску цркву и епископа Иринеја прогласио за Митрополита Слободне српске цркве.
Ред 9:
Као администратор управљао је Епархијом за Аустралију и Нови Зеланд Слободне српске православне цркве, од октобра 1988. до јуна 1991. године.
На позив [[Патријарх српски Павле|Његове Светости Патријарха српског господина Павла]], предводио је делегацију свештених и мирских лица Слободне српске православне цркве, која је водила разговоре са члановима Светог архијерејског синода Српске цркве о превазилажењу раскола и ступања у евхаристијску заједницу. Помирењем је постигнуто дугожељено евхаристијско јединство и потврђено заједничком Светом литургијом на Сретење Господње, у Саборном храму у Београду, 1992. године.<ref>[http://articles.chicagotribune.com/1999-02-06/news/9902060214_1_serbian-church-st-sava-monastery-chicago-catholics Читуља на енглеском]</ref>
После дуге и тешке болести упокојио се [[2. фебруара]] [[1998]]. године у [[Манастир Нова Грачаница|манастиру Нова Грачаница]], [[Чикаго]], где је и сахрањен [[8. фебруара]] [[1998]].<ref>[http://articles.chicagotribune.com/1999-02-06/news/9902060214_1_serbian-church-st-sava-monastery-chicago-catholics Читуља на енглеском]</ref>
==Извори==
| |||