Википедија

Aneurizma trbušne aorte — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 33:
Primena konzervativnih medicinskih postupaka u lečenja aneurizme nije bila uspešna, a smrtnost je bila velika.
 
Hirurškog lečenja ovog oboljenja (nažalost neuspešno) započelo je u [[19. vek]]u, kada je Astley Cooper (1768—1841), po prvi put zbog aneurizme ilijačne arterije, učinio ligaturu aorte, neposredno pre njenog račvanja, ali je bolesnik vrlo brzo preminuo.<ref>Cooper AP.The ''Lectures of Sir Astley Cooper on the Principles and Practices of Surgery.'' Philadelphia: Carey EL & Hart A; 1935</ref>

Razvoj lečenja aortnih aneurizmi omogućio je Carrel fundamentalnim otkrićima početkom 20. veka (kreiranje vaskularanih anastomoza; eksperimentalna transplantacija arterija i vena; eksperimentalno izazvana ishemija kičmene moždine klemovanjem torakalne aorte).

Godine [[1923]]., izvedena je prva uspešna hirurška intervencija na aneurizmi trbušne aorte. Te godine [[Rudolf Matas]] (1860—1957), poznati amirički vaskularni i grudni hirurg nije izveo je prvu uspešnu ligaturu aorte na bolesniku, (izvođenjem indukovane tromboze po umetanju intraluminalne žice).<ref>{{en}} (2013) American Association for Thoracic Surgery, ''Biography - Rudolph Matas''.[http://aats.org/annualmeeting/Program-Books/50th-Anniversary-Book/Biography-Rudolph-Matas.cgi] Posećeno: januar/2013</ref>
 
U toku [[1948]]., započela je primena reaktivnog [[celofan]]a koji je obmotavan oko aneurizme u cilju indukcije [[fibroza|fibroze]] koja ograničava širenje i sprečava [[ruprura|rupruru]] aneurizme. Ova tehnika je primenjena na [[Albert Ajnštajn|Albertu Ajnštajnu]] [[1949]] godine, i on je sa nakon intervencije, sa aneurizmom živeo više od šest godina pre njene rupture.
 
U [[1951]]., Čarls Dubost (1914—1991), francuski kardiohirurg, izvršio je prvu resekciju aneurizme trbušne aorte na svetu koristeći [[homograft]].<ref>{{en}} A.P. Naef, ''The mid-century revolution in thoracic and cardiovascular surgery: Part 5'', Oxford Journals, Medicine Interactive CardioVasc Thoracic Surgery Volume 3, Issue 3Pp. 415-422 [http://icvts.oxfordjournals.org/content/3/3/415.full Full Text (PDF)] Posećeno: januar/2013</ref> Zbog sklonosti ka dilataciji, homograftovi nisu bili dugoročno rešenje. ▼
U [[1951]]., Čarls Dubost (1914—1991), francuski kardiohirurg, izvršio je prvu resekciju
▲aneurizme trbušne aorte na svetu koristeći [[homograft]].<ref>{{en}} A.P. Naef, ''The mid-century revolution in thoracic and cardiovascular surgery: Part 5'', Oxford Journals, Medicine Interactive CardioVasc Thoracic Surgery Volume 3, Issue 3Pp. 415-422 [http://icvts.oxfordjournals.org/content/3/3/415.full Full Text (PDF)] Posećeno: januar/2013</ref>
 
Prvi sintetski graft od Viniyon-N materijala konstrtuisali su Vore, Blekmor i Jaretski 1952. godine. Tokom [[1953]]., Blekemor i Vore sanirali su jednu rupturu aneurizme koristeći [[najlon]] (''Vinyon graft-N''). Kasnije su ovi graftovi zamenjeni primenom dakrona (''Dacron''i ''Gore-Tex'') tj. politetrafluoroetilen tkanine, bez koje se danas ne može zamisliti hirurgija aorte.
 
Dalji razvoj lečenja aortnih aneurizmi odvijao se u dva pravca.
Postoperativna hirurška stopa [[smrt]]nosti, zbog nesavršenosti metoda, kod aneurizmi trbušne aorte u početku je bila visoka (> 25%). Gotovo istovremeno u [[1962]]. Džavid i Kreč primenili su tehniku, endoaneurizmorafiju. Primena ove metode značajno je smanjila smrtnost, tako da se danas, postoperativna smrtnost kreće u rasponu 1,8-5%.▼
* Prvi su radikalne i mutilantne procedure sa sve novijim protektivnim merama: umerena hipotermija-1953; “left heart bypass” (1957); Gottoov šant (1963); centirfugalna pumpa sa izmenjivačem toplote i selektivnom perfuzijom visceralnih organa (1970); drenaža cerebrospinalnog likvora(1988); angiogrfska identifikacija polazišta a. radicularis magnae (1989); MEP-Jacobs.
* Drugi pravac predstavljaju minimalno invazivni postupci. Prvi laparoskopski tretman AAA izveo je Kline 1998. godine, a prvi robotski asistirani tretman Kolvenbach 2004. godine. Najveću inovaciju predstavljaju endovaskularne procedure. Voldos je 1988. izveo prvi endovaskularni tretman aneurizmom torakalne, a Parodi 1991. koristio je endovaskularni veliki Palmaz [[stent]] i jednostrani aorto-femoralni i femoro-femoralni ukršteni Dakron graft, za AAA. Usledili su fenestrirani i razgranati stent graftovi, odnosno hibridne procedure.
 
▲Postoperativna hirurška stopa [[smrt]]nosti, zbog nesavršenosti metoda, kod aneurizmi trbušne aorte u početku je bila visoka (> 25%). Gotovo istovremeno u [[1962]]. Džavid i Kreč primenili su tehniku, endoaneurizmorafiju. Primena ove metode značajno je smanjila smrtnost, tako da se danas, postoperativna smrtnost kreće u rasponu 1,8-5%.
U kasnim [[1980]].-tim, Parodi sa saradnicima koristio je endovaskularni veliki Palmaz [[stent]] i jednostrani aorto-femoralni i femoro-femoralni ukršteni Dakron graft.
 
Prvi put u [[srbija|Srbiji]], početkom [[2008]]., Vrhunski tim lekara [[VMA|Vojnomedicinske akademije]], pod rukovodstvom prof. dr [[Miodrag Jevtić|Miodraga Jevtića]], uradio je najnovijom endovaskularnom tehnikom, dve operacije među kojima i rekonstrukciju proširenja trbušne arterije. Nakon intervencije dr Miodrag Jeftić ovako je prokomentarisao ovu metodu:<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=iR_RtnpaDYg '''FILM''':Operativno lečenje '''AAA''' na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu] Preuzeto:jun 2009. {{sr}}</ref>, <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=29&nav_id=287022 Aneurizma trbušne aorte; izvor B 92] Preuzeto:jun 2009. {{sr}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Aneurizma_trbušne_aorte”