Краљ Милан је искористио атентат да би уништио радикалску опозицију. Одмах су ухапшени шеф Радикалне странке Никола Пашић и неколико првака странке. Вршени су претреси по становима у и редакцијама опозиционих листова [[Делање|Дела]] и [[Одјек (новине)|Одјека]]. Дана [[28. јун]]а је проглашено ванредно стање у Београду и у подунавском округу и установљен преки суд.
Истражни судија и краљевски тужилац у кривичном поступку био је [[Василије М. Симић]] (1866—1931), бив. председник београдског варошкогВарошког суда и лични пријатељ [[Mилан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. Напредњак по политичкој оријентацији, оптужница коју је поднео Преком Суду износила је шездесет страна. Његови савременици, у првом реду [[Живојин Перић]] (1868—1953) и [[Слободан Јовановић]] (1869—1958) сматрали су да је текст оптужнице одговарао материјалној истини али и непогрешивој Симићевој процени о улогама одређених личности у њој оквалификованих као неоспорни саучесници атентатора Кнежевића. Предметне Симићеве квалификације доношене су не на основу његових субјективних осећаја према тадашњим политичким приликама, а још мање према Српском радикализму него из чињеница хијерархијски систематизованим побројаних у акту оптужбе (в. Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, 1931, стр. 478—483 и Јовановић, Слободан "Влада Александра Обреновића", друга књига, 1931, стр: 107—132).
На претресу који је почео [[27. август]]а, није било озбиљнијих доказа кривице ухапшених радикалских првака. Пресуда је изречена [[13. септембар|13. септембра]].
