Липовица (Београд) — разлика између измена

Из [[Багрдан (Барајево)|Багрдана]] (данашњи центар [[Барајево|Барајева]]), за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], становништво се у страху од освете за подигнути устанак, раселило у оближње шуме у [[Средњи Крај|Средњем Крају]]. После народног ослобођења од [[Османлије|Турака]], становништво је из Средњег Краја сишло у [[Стражарија|Стражарију]], па су се касније одатле даље селили „идући за шумом“ (по свој прилици [[1813]]. године).<ref name="Шумадија, Шумадијска Колубара">Едиција „Корени“: „Шумадија, Шумадијска Колубара“, Борисав Челиковић, Службени гласник саиздаваштво са [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], Београд. {{page|year=2011|isbn=978-86-519-1015-2|pages=}}</ref>

Од Ибарске магистрале, па све до раскрснице са Брђанском улицом и Дражановцем, протеже се улица [[Липовички пут]] са укупном дужином од 5,2 километра и тиме представља најдужу улицу у овом крају.
[[Датотека:Ibarska magistrala Lipovica.jpg|мини|лево|Деоница Ибарске магистрале при проласку кроз Липовицу.]]
Због тога се често у медијима, уместо Липовице, може чути назив - насеља око [[Липовички пут|Рипањског пута]], што заправо представља куће и друге стамбене и [[Индустрија|индустријске]] објекте који се налазе непосредно уз Липовички пут.

[[Рељеф]] Липовице је таласастог облика са израженим пропланцима ([[Рт|ртовима]]), од којих су највећи и најпознатији [[Средњи рт]] и [[Буквин рт]].

Липовица је позната по [[Липовичка шума|Липовичкој шуми]] која се налази западно од самог насеља и која је уз [[Авала|Авалу]] и [[Космај]] највеће пространство прекривено [[Шума|шумом]] на територији града Београда.
Такође, поред Липовичке шуме, велики проценат територије Липовице покривен је шумом која је углавном у приватном власништву, па је стога у народу Липовица позната по чистом ваздуху и као [[Ружа ветра|ружа ветрова]].