Go (програмски језик) — разлика између измена

|аутори = -{[[Google Inc.]]}-, доприносиоци из заједнице [[отворени код|отвореног кода]]

|дизајнери = Роберт Грисемер, <br>Роб Пајк, <br>[[Кен Томпсон]]

|имплементације = -{gc}- (главна имплементација), -{gccgo}- (у оквиру [[ГНУ]] колекције компајлеракомпилатора), -{gopherjs}- (компајлијрапреводи Гоу програме у [[JavaScript]])

* био би [[статичка компилација|статички компајлиранкомпилиран]] и могао би да се се користи за велике системе (као [[Java]] и [[C++]]),

Као замену за C-ове <code>for</code>, <code>while</code> и <code>do</code>/<code>while</code> петље, Гоу уводи комбиновану <code>for</code> петљу која заједно са <code>range</code> изразом омогућује једноставну итерацију око низова, одсечака, мапа, канала, и стрингованиски.

Гоу има одређен број уграђених типова података, укључујући [[Булов тип података]], нумеричке типове ({{mono|<code>byte}}</code>, {{mono|<code>rune}}</code>, {{mono|<code>int}}</code>, {{mono|<code>float}}</code>, {{mono|<code>complex}}</code>), и [[ниска|ниске]]. Ниске су непроменљиве, а помоћу уграђених оператора и кључних речи могуће је спајање, поређење и кодирање из и у [[UTF-8]]. Сложени типови ({{јез-енг|record type}}) се могу дефинисати уз помоћ кључне речи {{mono|<code>struct}}</code>.

Типом податка {{mono|<code>T}}</code> и бројем елемената {{mono|<code>n}}</code> се дефинише '''[[Низ (структура података)|низ]]''' означен са {{mono|<code>[n]T}}</code>; пошто је број елемената део типа податка, низови којима су типови елемената исти али им је број елемената различит, су различитог типа.

[[Динамички низ]]ови се зову '''одсечци''' {{јез-енг|slice}}; за тип податка {{mono|<code>T}}</code>, одсечак се означава са {{mono|<code>[]T}}</code>. Ови низови имају дужину и капацитет којим се означава када треба заузети нови део меморије за проширење одсечка. Неколико одсечака може да дели одређени меморијски простор.

За пар типова података {{mono|<code>K, V}}</code>, тип {{mono|<code>map[K]V}}</code> означава тип '''мапе''' ([[хеш табела]]) која мапира кључеве типа {{mono|<code>K}}</code> на вредности типа {{mono|<code>V}}</code>. Хеш табеле су уграђене у језик, имају посебну синтаксу, и над њима се операције врше уграђеним функцијама.

'''Канали''' ({{јез-енг|channel}}) за комуникацију између конкурентских процеса такође имају своју синтаксу. За тип податка {{mono|<code>T}}</code>, тип канала се означава са {{mono|<code>chan T}}</code>. Језик поседује и скуп уграђених операција којима се вредности могу примати и слати преко канала.

'''[[Показивач (програмирање)|Показивачи]]''' постоје за све типове података; за тип податка {{mono|<code>T}}</code>, показивач се означава са {{mono|<code>*T}}</code>. За разлику од C-а, нема показивачке аритметике, осим кроз тип {{mono|<code>Pointer}}</code> из пакета {{mono|<code>unsafe}}</code> у стандардној библиотеци.

Поред подршке за интерфејсе, систем типова је '''номиналан''' (тј. заснива се на експлицитном именовању типова података). Кључна реч {{mono|<code>type}}</code> ствара нови тип податка, који се разликује од осталих типова података који могу имати исти распоред у меморији (а у случају {{mono|<code>struct}}</code> типа, и исти редослед поља). Неке конверзије између типова су уграђене, а додавање новог типа се могу дефинисати додатне конверзије. Конверзије између типова су увек експлицитне.

На пример, помоћу кључне речи {{mono|<code>type}}</code> се може дефинисати тип за [[IP адреса|IPv4]] адресе, које су 32-битни цели бројеви без предзнака:

Са овом дефиницијом типа {{mono|<code>ipv4addr(x)}}</code> интерпретира {{mono|<code>uint32}}</code> вредност у ИП адресу. Просто додељивање вредности {{mono|<code>x}}</code> променљивој чији је тип {{mono|<code>ipv4addr}}</code> није могуће јер, иако имају исту структуру у меморији, нису исти типови.

'''Функције''' такође имају типове. Могу да прихватају ниједан или више аргумената и да врате ниједну или више вредности; све ове вредности имају своје типове, а заједно они одређују потпис, односно тип функције. На пример, {{mono|<code>func(string, int32) (bool, error)}}</code> је тип функције која као аргументе прима текст и 32-битни број са предзнаком (редом, {{mono|<code>string}}</code> и {{mono|<code>int32}}</code>), а враћа [[Булов тип података|бул]] и грешку (редом, {{mono|<code>bool}}</code> и {{mono|<code>error}}</code>).

Сваки именовани тип може имати сет '''метода''' који је са њим повезан. Претходни пример се може проширити тако да има методе којим се врши штампање у читљивом формату, проверава да ли се налази у одређеном опсегу и слично, зависно од функционалности коју тип треба да има. Типу се метода додаје тако што се између кључне речи {{mono|<code>func}}</code> и имена функције дода прималац ({{јез-енг|receiver}}), који се састоји од имена које представља референцу (слично речима {{mono|<code>this}}</code> и {{mono|<code>self}}</code> у језицима као што су [[Јава (програмски језик)|Јава]] и [[Пајтон (програмски језик)|Пајтон]]) и типа на који се метода односи.

Због номиналног система типова, ова метода је додата типу {{mono|<code>ipv4addr}}</code>, али не и типу {{mono|<code>uint32}}</code>.

Иако за њихово дефинисање и позивање постоји посебна синтакса, методе немају засебан тип. Сама синтакса је заправо "синтаксни шећер" ({{јез-енг|syntactic sugar}}), па ако је {{mono|<code>x}}</code> променљива којој је додељена вредност чији је тип горепоменути {{mono|<code>ipv4addr}}</code>, следеће две линије имају исто значење:

Типови {{mono|<code>Квадрат}}</code> и {{mono|<code>Круг}}</code> се могу груписати помоћу интерфејса {{mono|<code>Облик}}</code> који од својих типова захтева да садрже методе {{mono|<code>Обим}}</code> и {{mono|<code>Површина}}</code>.

Сада се може дефинисати функција {{mono|<code>СабериПовршине}}</code> која тражи два аргумента који задовољавају интерфејс {{mono|<code>Облик}}</code> и сабира њихове површине:

Пошто је задовољење интерфејса имплицитно, додавање нових типова (нпр. {{mono|<code>Троугао}}</code> или {{mono|<code>Трапез}}</code>) се своди на дефинисање структуре типа и имплементације одређених метода, а то се може извршити и у оквиру другог пакета.

Стандардна библиотека језика користи интерфејсе у оквиру неколико библиотека. Један од примера је {{mono|<code>Stringer}}</code> интерфејс из пакета {{mono|<code>fmt}}</code>, који захтева методу <code>String() string</code>; задовољењем овог интерфејса, сваки тип може да одреди како ће његова вредност изгледати приликом штампе. Други пример су интерфејси {{mono|<code>Reader}}</code> и {{mono|<code>Writer}}</code>, којима се дефинише протокол за улаз и излаз података помоћу метода {{mono|<code>Read}}</code> и {{mono|<code>Write}}</code>, а користи код пакета за рад са [[датотека]]ма, [[мрежни сокет|мрежним сокетима]], стандардним улазом и излазом, баферима [[бајт]]ова, токовима, , и слично.