Електрична машина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q951504 |
Поправљене везе: напон → Електрични напон, ваљак → Ваљак (геометрија) користећи Dab solver |
||
Ред 1:
'''Електрична машина''' је [[енергетски претварач]],<ref name="београд">ЕТФ Београд: [http://masine.etf.rs/knjiga.pdf „Електричне машине“], проф. Слободан. Н. Вукосавић, приступ 23.4.2013</ref>
Већина електричних машина су реверзибилне, односно могу да врше и улогу генератора и улогу мотора, при чему долази до промене електричних и механичких величина, као што су [[Електрични напон|напон]], [[јачна струје]], [[момент силе|моменат]] и брзина обртања. Код реверзибилних машина, није потребно вршити измене у конструкцији, ни везама струјних кола, нити треба мењати начин спреге. Електричне машине су већином ротациони електромеханички претварачи, који врше обртно кретање. Мање заступљене су електричне машине које стварају линеарно кретање и називају се линеарни мотори.<ref name="београд" />
== Подела машина према врсти струје ==
Ред 11:
== Еелектромотори и генератори једносмерне струје ==
Мотор и генератор имају исту конструкцију и њихова структура се састоји од:
* [[статор]]а, мирујући део машине у облику шупљег масивног гвозденог [[
Техничко и информатичко образовање: [http://cicakslavka.wordpress.com/viii-разред/електричне-машине-и-уређаји/електричне-машине/ „Електричне машине“], Чичак Славка, приступ 23.4.2013</ref>
* [[Ротор (електротехника)|ротор]]а је обртни део машине који се састоји од [[језгро|језгра]], [[вратило|вратила]], намотаја и [[колектор]]а (комутатор).<ref name="чичак" /> Између статора и ротора налази се међугвожђе - ваздушни простор, односно зазор.<ref name="бл">ЕТФ БЛ Енергетика: [http://energetika.etfbl.net/elmasine/elmasine.html#fajlovi „Наставни материјал - Машине једносмерне струје“], проф. Милош Миланкоивић, приступ 23.4.2013</ref> Језгро је ваљкастог облика и састављено је од лимених, међусобно изолованих лимова, нанизаних на вратило. По његовој површини су урезани жлебови око којих иду намотаји од лаком изоловане [[бакар]]не жице. На крајеве намотаја прикачени су колектори односно комутатор, у виду [[ламела]] од тврдог бакра, које образују прстен (побудни намотај) на крају вратила. На површину колектора належе известан број угљених четкица (дирки), које су смештене тачно на симетрали међу половима, у неутралној зони, тако да преко ламела колектора клизе угљене четкице (дирке), чиме је се омогућава довод струје код мотора, односно одвод код генератора.<ref name="чичак" />
|