Васил Златарски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
→Биографија: сама страница је биографија |
||
Ред 22:
'''Васил Николов Златарски''' ([[Бугарски језик|бугарски]]: Васил Николов Златарски; 14. новембар 1866—15. децембар 1935.) је био [[Бугарска|бугарски]] [[историчар]], [[Археологија|археолог]] и [[Епиграфика|епиграф]], аутор монументалног тротомног дела "Историја бугарске државе у средњем веку".
== Живот и каријера ==
Васил Златарски је рођен у [[Велико Трново|Великом Трнову]] 14. новембра 1866. године. Био је најмлађе дете учитеља Николе Златарског (по родној [[Златарица|Златарици]], у близини Великог Трнова) који је био истакнути активиста образовног покрета пре ослобођења. Златарски је образовање стекао у Великом Трнову и на Богословији Светог Петра и Павла у [[Љасковец]]у где је учен за свештеника. После смрти свога оца, отишао је са братом у [[Руска Империја|Русију]] где је 1887. године докторирао на лицеју у [[Санкт Петербург]]у. Студирао је историју на универзитету у Санкт Петербургу 1891. године и на постдипломским студијама у [[Берлин]]у 1893—5. године. Потом се вратио у Бугарску где је постао наставник у средњој школи у [[Софија|Софији]] и предавач на Високој школи (данашњи [[Универзитет у Софији]]). Унапређен је у редовног професора 1906. године. Између 1926. године и смрти, Златарски је био потпредседник [[Бугарска академије наука|Бугарске академије наука]].
Златарски је значајно допринео развоју бугарске историјске науке поставши први професор историје на Универзитету у Софији који је водио оригинална истраживања из области средњовековне бугарске историје. Између 1893. године и своје смрти 1935. године радио је на свом монументалном делу, ''Историја бугарске државе у средњем веку'', која представља свеобухватну студију о политичкој историји [[Историја Бугарске|средњовековне бугарске државе]]. Златарски је сарађивао са великим руским и западним историчарима средњег века као и византолозима. Међу њима су [[Александар Васиљев]] и [[Анри Григоре]]. Златарски је био председник Четвртог међународног конгреса византијских студија у Софији 1934. године. Добитник је [[Орден Светог Александра|Ордена Светог Александра]] II степена и [[Чехословачка|чехословачког]] [[Орден белог лава|Ордена белог лава]].
== Значајнија дела ==
| |||