Леонтије Павловић — разлика између измена

'''Леонтије Павловић''', крсно име Драгомир, ([[Бродац,]] 1914. – [[Смедерево,]] 1997.) био је доктор [[Историја|историјских наука]], виши научни саветник, [[Теологија|богослов]], [[Историја уметности|историчар уметности]], публициста.

Рођен је у селу Бродац код [[Бијељина|Бијељине]], добивши на крштењу име Драгомир.<ref name="autogenerated1997">Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.</ref> У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1925-1929.), у [[Сарајево|Сарајеву]] Трговачку академију (1929-1933.). У [[Битољ]]у се школовао на Православној богословији, дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1949.). На [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]], Групаодељењу за [[Историја уметности|историју уметности]], дипломирао је 1957. године, а 1964. одбранио докторску дисертацију ''Култови лица код Срба и Македонаца – историјско –етнографска расправа''. У братству манастира [[Манастир Студеница|Студеница]], где се посветио монашком животу, добија име Леонтије.<ref name="autogenerated1997"/> У периоду од 1937-. до 1945. обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У чин [[јеромонах|јеромонаха]] рукоположен је 1945. године. У црквеној служби је од октобра 1937. до фебруара 1950. године. Од 1950. године је, најпре, приправник млађи [[Библиотекарство|библиотекар]], а потом, до 1956. асистент за предмет ''Литургика са хришћанском археологијом'' и предавач у Богословији “Свети Сава” (тада се налазила у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]). Од 1956. до 1959. ради као професор у [[Азања|Азањи]] (општина [[Смедеревска Паланка]]). Професионалну каријеру наставља као управник [[Музеј у Смедереву|Музеја у Смедереву]] (1959. - 1977.), а потом, до пензионисања (1989.) ради као виши научни саветник.<ref name="autogenerated2">Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.</ref>

Уже специјалности Леонтија Павловића су национална историја и [[археологија|средњовековна археологија]]. Објављивао је радове из [[историја уметности|историје уметности]], [[етнологија|етнологије]], [[археологија|археологије]], историје средњовековне књижевности, историје религије, историје медицине.<ref name="autogenerated2"/> Посебна област истраживања је привредна, војна, политичка и културна историја [[Смедерево|Смедерева]]. Писао је о становништву града и околине, болницама и апотекама, штампарији, листовима који су излазили, развоју школства и просвете, старим занатима, о [[Тврђава Смедерево|Тврђави]], [[деспот]]у [[Ђурађ Бранковић|деспоту Ђурђу Бранковићу]] и његовој породици.

[[Легат]] др Леонтија Павловића се од 1991. године чува у [[Народна библиотека Смедерево|Народној библиотеци Смедерево]], где је обрађен и класификован. Легат чини збирка научних и уметничких текстова (више од 2000 публикација на српском језику, публикације на страним језицима, стара и ретка књига, часописи и некњижни материјал - разгледнице, фотографије, плакати, филмови, исечци из штампе, рекламни и туристички проспекти, географске карте, рукописна грађа).<ref>Јовановић, Гордана, Марина Лазовић и Јелена Јеремић. Библиографија др Леонтија Павловића. Смедерево, Народна библиотека, 2003.</ref> Легат др Леонтија Павловића је проглашен за [[културно добро]] од великог значаја.<ref>“Одлука о утврђивању старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од великог значаја”, Службени гласник РС 2/2014). стр. 53.</ref>