Губитак свести — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
* Најтежи степен депресије свести је кома.
|}
== Епидемиологија најважнијих губитака свести ==
Епидемилошки гледано огромну већину правих узрока епизодног губитка свести чине синкопе и епилептички напади.
;Синкопа
Релевантни подаци о учесталости синкопе у општој популацији који су добијени из седамнаестогодишње Фраминганске студије, на основу праћења 7.814 пацијената старијих од 20 година није откривена значајна разлика учесталости међу половима. Око 80% особа имало је само једну епизоду синкопе.<ref>Soteriades ES, Evans JC, Larson MG, et al. ''Incidence and prognosis of syncope.'' N Engl J Med 2002;347:878-885.</ref> Од укупног броја особа са синкопом, у овој студији само 56% њих, обратило се за помоћ лекару. Упоређивањем ових података са укупним бројем посета лекару провцењено је да сваки лекар опште праксе најмање једном месечно има болесника са знацима прве епизоде синкопе.<ref>''Statistički godišnjak Srbije 2004.'' Republički zavod za statistiku, Beograd 2005;381-392.</ref>
;Епилепсија
Према старијим подацима из литературе око половина болесника са епилепсијом преве знаке болести испољавало је до своје 15-те године. Међутим новија епидемиолошкешка истраживања утврдила су да расте број новооткривених случајева у старијем животном добу. То је највероватније последица све веће заступљености особа старије животне доби у општој популацији као и повећана инциденција цереброваскуларних болести, које су важан узрок епилепсије.
Истраживањима нису утвршђене значајне разлике у учесталости епилепсије између полова.
Само 30 до 50% деце и одраслих особа јавља се лекару након доживљеног првог епилептичког напада. Код већине болесника који се обрате лекару ради дијагностике првог епилептичког напада, дераљном анамнезом откривен је најмање један претходни напад.
На основу животне преваленције епилепсије која се креће од 2 до 5% процењено је да ће сваки лекар опште праксе имати једном годишње током свог радног века око 10 болесника који се активно лече од епилепсије и још 15-25 болесника који су раније имали епилептичне нападе али им терапија више није потребна.<ref>Brown S, Betts T, Chadwick D, Hall B, Shorvon S,Wallace S. ''An epilepsy needs document.'' Seizure l993;2:91-103.</ref>
<center>
'''Учесталост епилептичких напада током године код истог болесника'''
{| class="wikitable"
|-
! Учесталост напада !! У процентима
|-
| '''< 1 годишње''' ||<center> '''33 %'''
|-
| '''1 - 12 годишње''' ||<center> '''33 %'''
|-
| '''> 1 годишње'''||<center>'''33 %'''
|}
</center>
;Остали узроци
Осталих узрока губитка свести могу бити:
* Транзиторна исхемијски атаци у вертебробазиларном сливу. Они су одговорни за 1-2% свих губитака свести.<ref>Brown RD Jr, Petty GW, O'Fallon WM, Wiebers DO, Whisnant JP. ''Incidence of transient ischemic attack in Rochester, Minnesota, 1985- 1989''. Stroke. 1998;29:2109-2113.</ref>
* Привидни губици свести условљени психогеним неепилептичним нападима. Њихова инциденција јављања је 1,4 на на 100.000 становника.<ref>Sigurdardottir KR, Olafsson E. ''Incidence of psychogenic seizures in adults: a population-based study in Iceland.'' Epilepsia 1998;39:749-752.</ref>
* Губиртак свести изазван хипогликемијом. Јавља се у склопу лечења шећерне болести инсулином у просеку код 1 болеснику годишње.<ref>Donnelly LA, Morris AD, Frier BM, Ellis JD, Donnan PT, Durrant R, Band MM, Reekie G, Leese GP; DARTS/MEMO Collaboration. ''Frequency and predictors of hypoglycaemia in Type 1 and insulin-treated Type 2 diabetes: a population-based study.'' Diabet Med. 2005;22:749-755.</ref>
== Етиологија ==
| |||