Удружење новинара Србије — разлика између измена

На конгресу одржаном 26. и 31. марта [[1921]]. у [[Сарајево|Сарајеву]], основано је Југословенско новинарско удружење. Дотадашња друштва постала су секције ЈНУ. За првог председника изабран је Душан Николајевић, за секретара [[Моша Пијаде]], а за благајника Ратко Парежанин (као представници Српског новинарског удружења).

У ноћи између 4. и 5. августа, [[1928]]. године, у [[Загреб]]у је убијен београдски новинар и ранији секретар Београдске секције, Влада Ристовић, у време демонстрација због атентата на [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]]. А на скупштини новинара 27. октобра исте године прочитан је акт Београдске општине да уступа бесплатно плац у Франкопанској улици (Генерала Жданова, а данас Ресавска) за изградњу новинарског дома. Градња дома је започела [[1. октобар|1. октобра]] [[1933]]. године.

 

== Ратни услови ==