Вестибуларни апарат — разлика између измена

Вестибуларни лавиринт садржи специјализоване сензорне рецепторе и локализован је латерално и постериорно од кохлеје у унутрашњем уву. Чини га пет одвојених рецепторних структура, три полукружна канала и два отолитна органа који су смештени у петрозном делу темпоралне кости. Рецепторна, неуроепителна подручја представљају макуле у сакулусу и утрикулусу и ампуларна кристе у полукружним каналићима. Ова подручја су оспособљена за пријем чулних надражаја за равнотежу. <ref>Arthur C. Guyton John E. Hall ''Медицинска физиологија'' Савремена администрација Београд. {{page|year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pages=}}</ref><ref>{{Cite booksfn|last1=Probst|first1=Rudolf|author2=Gerhard Grevers|last3=Iro|first3=Heinrich|title=Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde|publisher=Thieme|location=Stuttgart|id=ISBN ISBN 978-3-13-119032-12004|pagespp=}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last1=Probst|first1=Rudolf|author2=Gerhard Grevers|last3=Iro|first3=Heinrich|title=Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde|publisher=Thieme|location=Stuttgart|year=2004|id=ISBN ISBN 978-3-13-119032-1|pages=}}