Википедија

Драшко Поповић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Хвала инструкторима на корисним савјетима. Евентуалне грешке ћемо исправити. Дозволите ми да ставим слику Драшкове бисте и Драшковог печа
Нема описа измене
Ред 2:
ВОЈВОДА ДРАШКО ПОПОВИЋ
 
Војвода Драшко Поповић је аутентични лик из књижевног дијела "Горски вијенац" који је написао Петар II Петровић Његош. Војвода Драшко је живио од 1640 до 1725 године на Чеву у племену Озринићи у Катунској нахији у старој Црној Гори.¹1) Драшко Поповић је био у младости плаћени млетачки војник при крају Кандијског рата 1645 - 1669 године, који је водила Венеција против Турака.²2) Током Кандијског рата се посебно истакао Драшков отац поп Шћепан звани Прента Драгојевић који је за заслуге при одбрани Котора 1657 године добио од Млечана златну колајну и доживотну пензију. (Prento Dragoev da Ozrichnichi dux). ³3)Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио Дафину из Боке которске са којом је имао четири сина. Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4)Доказ оДрашко Драшковом угледуПоповић се помиње у петнаестшеснаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетакосам епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара.
 
 
САДРЖАЈ
 
ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
 
МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
 
СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
ЗАКЉУЧАК
 
 
 
 
ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ О ВОЈВОДИ ДРАШКУ ПОПОВИЋУ
Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године, Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4)Драшко Поповић као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка, помиње се у 15 архивских документа и 10 епских пјесама.4) Драшков савременик је био Бајо Пивљанин највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. ЈунаштвоДрашко ДрашкаПоповић Поповићакао јенајвећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка, опјеваноопјеван је у вишеосам епских пјесама:, од којих су најпознатије:▼
 
▲Између Кандијског рата и Морејског рата од 1669 до 1684 године Драшко је био познати четовођа против Турака од Скадарског језера до Гацка.4)Драшко Поповић као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и Гацка, помиње се у 15 архивских документа и 10 епских пјесама. Драшков савременик је био Бајо Пивљанин највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. Јунаштво Драшка Поповића је опјевано у више епских пјесама:
 
Пјесма “Чета Драшка Поповића“ објављена у часопису Српско - далматински магазин за 1862 годину.
Пјесма “Драшко Поповић и Гришац Осман-ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме, Беч 1815 године.
Пјесма “Битка на Царевом Лазу“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
Пјесма “Петар Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
Пјесма “Женидба Кнежевић Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци. У овој пјесми се каже:
 
“А о свему еглен затурили
о земљама и о крајинама
Линија 32 ⟶ 28:
 
МОРЕЈСКИ РАТ 1684 - 1669
Драшко Поповић (Drasco Popovich)се помиње у више докумената док је трајао Морејски рат 1684 - 1699 године, који је водила Венеција против Турске царевине. Током Морејског рата Драшко Поповић (Drasco Popovich)постаје кнез Озринића и бива рањен 1687 године при освајању Херцег Новог, помажући Млечанима у борби против Турака, а 1693 године постаје први војвода из племена Озринићи.7) Стога Петар II Петровић Његош кроз ријечи сердара Радоње, каже у "Горско вијенцу":▼
 
▲Драшко Поповић (Drasco Popovich)се помиње у више докумената док је трајао Морејски рат 1684 - 1699 године, који је водила Венеција против Турске царевине. Током Морејског рата Драшко Поповић (Drasco Popovich)постаје кнез Озринића и бива рањен 1687 године при освајању Херцег Новог, помажући Млечанима у борби против Турака, а 1693 године постаје први војвода из племена Озринићи.7) Стога Петар II Петровић Његош кроз ријечи сердара Радоње, каже у "Горско вијенцу":
 
“Ми се досад ништа не сјећасмо
најбољега нашега војводе.
Линија 40 ⟶ 34:
 
СТВАРАЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ
Војвода Драшко Поповићје је 1704 године предводио војску од 1 200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у Бјелопавлићима од турске одмазде. Пјесма “Петар Бошковић“ говори о овом историјском догађају:▼
 
▲Војвода Драшко Поповићје је 1704 године предводио војску од 1 200 Црногораца у помоћ Брђанима и спасио Бошковиће у Бјелопавлићима од турске одмазде.
Пјесма “Петар Бошковић“ говори о овом историјском догађају:
“Не предај се, мој соколе сиви,
немој твоје попуштит поштење,
Линија 50 ⟶ 42:
а пред њима српска војевода,
с Чева равна Драшко Поповићу!“
НаВојвода Драшко на црногорском збору на Ловћену јула 1711. године у кући владике Данила, постаје први главар Катунске нахије са титулом "војвода Драшко Поповић спахија от Озринића". Печат војводе Драшка на којем пише “Спахија Драшко Поповић от Озринића“ налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених Млечанима и Дубровчанима и руском цару Петру Великом у периоду од 1711 до 1713 године када се стварала црногорска држава. Јуна 1713 године на црногорском збору у Брајићима смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као "капетан све Црне Горе" у присуству Михаила Милорадовића изасланика руског цара Петра Великог.8)ДоказДрашко оПоповић Драшковом угледује сеучествовао помињеи у петнаестчувеној архивскихбитци докуменатана одЦаревом 1684.Лазу до18 1718.јула 1713 године.9)Војвода иДрашко десетаккао епскихчовјек пјесамаод великог млетачког повјерења склонио се у којимКотору су1714 опјеванагодине, његоваза јуначкавријеме дијелатурске инајезде угледвезира главара.Ћуприлића на Црну Гору.
 
ЗАКЉУЧАК
Доказ о Драшковом угледу се помиње у шеснаест архивских докумената од 1684 до 1718 године и осам епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара. Владика Петар II Петровић Његош у писму Осман - паши Скопљаку говори о војводи Драшку Поповићу као српском и црногорском племићу и ритеру. Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари Јован Ердељановић, Андрија Лубурић, Лазар Томановић, Јефто Миловић, Никола Вукчевић и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар Ристо Стијовић и која се налази у Његошевој Биљарди на Цетињу и два споменика које је извајао вајар Шоро Вулановић који се налазе на Лукову код Никшића и на родном Чеву.
 
 
Линија 58 ⟶ 51:
 
Сима Милутиновић - Историја Црне Горе, Београд 1835 године.
Јован Н. Томић:- О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.
Јован Томић: - Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
Јован Н. Томић - Турски поход на Црну Гору 1712; Сарајево 1920 године.
Јован Ердељановић - Стара Црна Гора; Београд 1926 године, стр. 663-665
Васо Томановић - О попу Шћепану и Драшку Поповићу; Записи VII-2, 1930 године.
Владимир Ћоровић - Одношаји Црне Горе са Дубровником; Глас СКА, Београд.
Јефто Миловић - Зборник докумената из историје Црне Горе; Цетиње 1956 године.
Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
Линија 68 ⟶ 63:
Никола Вукчевић - Питање боја на Царевом Лазу; Београд 1968 године.
Глигор Станојевић - Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVII вијека; Београд 1970 године.
Бранислав Ђурђев - Црногорске спахије; Гласник ЦАНУ, Титоград 1981 године.
Небојша Драшковић - Чевско Заљуће и Доњи Крај села у племену ОЗРИНИЋИ; Београд 1999 године.
 
Линија 79 ⟶ 75:
6)Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.
7)Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.
8) Archivio di Stato di Venezia (A.S.V.) Prov. estraord. f. 671
9)Никола Вукчевић - Питање боја на Царевом Лазу; Београд 1968 године.
Пјесма “Чета Драшка Поповића“ објављена у часопису Српско - далматински магазин за 1862 годину.
Пјесма “Драшко Поповић и Гришац Осман-ага“ коју је објавио Вук Караџић у збирци - Српске јуначке пјесме, Беч 1815 године.
Пјесма “Битка на Царевом Лазу“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
Пјесма “Петар Бошковић“ коју је објавио Петар II Петровић Његош у збирци - Огледало српско, Цетиње 1845 године.
Пјесма “Женидба Кнежевић Милоша“ коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - Дробњаци; Београд 1930 године.
Петар Други Петровић Његош - Горски вијенац; Беч 1847 године.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Драшко_Поповић”