Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
}}
[[Датотека:Сићевачка клисура.jpg|250px|мини|десно|Сићевачка клисура]]
'''[[Парк природе]] [[Сићевачка клисура]]''' налази се у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]] на територији [[град]]а [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланка|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља [[долина]] [[Река|реке]] [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и [[Село|села]] [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села [[Долац (село)|Долац]] на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 -{[[километар|km]]}-.<ref name="Геологија Источне Србије">Костић, М., Петковић В. (1935). ''Геологија Источне Србије'', књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.</ref>
 
== Постанак и целине ==
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну [[Клисура|клисуру]] чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине -{[[километар|km]]}-, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 -{[[Метар|m]]}-. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[ендемизам|ендемита]], [[ramonda serbica|српске рамонде]] и [[Ramonda nathaliae|Наталијине рамонде]].
 
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 -{[[километар|km]]}-, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 -{[[километар|km]]}- и морфолошки је веома разнолика.
 
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока.
1.572.075

измена