Берлински зид — разлика између измена

У недељу ујутро [[20. август]]а, главни елементи колоне од 491 возила који су носили 1.500 људи подељених у пет група је кренуло из тачке Хелмштед-Маријенборн. У Маријенборну, совјетком пункту поред [[Хелмштет]]а на граници Западне и Источне Немачке, америчко особље је пребројала стража. Колона је била дуга 160 километара и прешла је 177 километара од Маријенборна до Берлина у пуној ратној опреми, док је ВоПос (источнонемачка погранична полиција) надгледала дуж целог пута. Чело колоне је стигло у предграђе Берлина пре поноћи, да би се срело са Клејом и Џонсоном, пре него што је парадирала улицама ВерлинаБерлина. 21. августа, Џонсон је оставио значајно ојачан Западни Берлин у руке генерала Фредерика Хартела, која је сада имала укупно 4224 војника. Свака три месеца у наредне три и по године, нови амерички батаљон је смењиван у Западном Берлину да би се показала савезничка одлучност.

Подизање зида је довело до важних последица за обе Немачке. Ипак, подизање зида је била пропагандна катастрофа за Источну Немачку и цео Источни блок. Он је постао кључни симбол онога што су западне силе сматрале комунистичком тиранијом, нарочито након убијања потенцијалних бегунаца (који су се касније третирали као дела убиства у уједињеној Немачкој). [[1987]], [[Роналд Реган]] је одржао познати говор на [[Бранденбуршка капија|Бранденбуршкој капији]], у коме је изазвао [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] да “обори„обори овај зид”зид“. У Западној Немачкој, страх да западне силе нису урадиле ништа да би се спречило подизање зида је директно довело до [[Остполитик]] (Источна политика) или приближавања Истоку, у циљу стабилизовања односа две Немачке.