Ораовачки манастир — разлика између измена

Ораовачки манастир први пут се спомиње 1516. године у турском дефтеру на међи села Грабовница:''Манастир Св. Никола има три куће и годишњи приход од 420 акчи. У касним пописима спомиње се само приход од 78 [[Акча|акчи]]''.<ref>Олга Зиројевић, Цркве и манастири на подручију Пећке патријаршије до 1683. године, Народна књига Београд, 1984. година, стрpp. 142</ref>

Изглед споменутог манастира није сачуван, али ако се село Грабовница спомиње у Душановој повељи из 1348. године као даровано село (метох) манастиру [[Хиландар|Хиландару]]у, он свакако води порекло из српског средњег века. Доказ за то представља фреска ''Симеон Сербски'' која се налази на северном зидном платну у капели Св. Прокопија, за коју је научно доказано да је олтарни део неког старијег манастира. Капела је живописана крајем 15. века и почетком 16. века.

Капела Св. Прокопија у народу је позната под различитим именима: олтар, црквица, [[Богородица]], Капела. Срђан Марковић, који је истраживао садржај фресака, тврди да су фреске из 15, а можда и 16. века. Он наводи да су фреске дело уметника скромне школе емиграната из више балканских држава који су се нашли у Деспотовини под именом''сербо-албанито-бугаровласи''.<ref>Срђан Марковић, Капела Св. Прокопија из састава Ораовачког манатира, Лесковачки зборник 21 (1981), стрpp. 259-265.</ref> Капела је полузасвођена, дужине 3,7 метара и ширине 2,3 метара, а изграђена је од камена пешчара који се може наћи у околини. Унутрашњост капеле је, делом због недостатка светлости, а делом због паљења манастира из 1878. године, полумрачна, а по зидним платнима је сивило боје.