Обилићев венац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 40:
 
Мада остаје засада непознато ко је заправо био Ибрахим бег, можемо ипак да закључимо да је био значајна личност те да се њему може приписати изградња [[Бимархана|Бимархане]] тј. болнице уз саму џамију као и велики каравансарај преко пута, на данашњем месту [[Кафана „Руски цар“|Кафане ”Руски цар”]]. Поменуте грађевине по први пут јасно дефинишу данашње препознатљиве контуре улице <ref> в. ”Талијански” План Београда in Крсмановић-Симић, Марко "Обилићев венац кроз време", каталог са изложбе старих и савремених фотографија фасада Обилићевог венца, одржане у Галерији Графичког колектива у Београду, Октобар 2003..</ref>
[[Датотека:150 dpi 1.pdf|thumb||left|upright=1.7ж|Гравира, 'Виртембершка Палата и Касарна", на углу Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца, XVIII век, око 1738, рад Nicolas de Spaar-а, Бечки државни архиви.]]
 
== Почеци европеизације улице кроз продор барокне архитектуре ==
Ред 75:
 
'''Марино Тартаља, становник улице'''
[[File:Photo of the yugoslav painter Marino Tartaglia (right) and his nephew Micha V. Simitch (left) in Vienna, circa 1923.jpeg|thumb||left|upright=1.3|Марино Тартаља са сестрићем Мишом В. Симићем у Бечу око 1923. г.]]
 
У периоду од 1923. до 1931. године познати југословенски и хрватски сликар [[Марино Тартаља|Marino Tartaglia]] (1894-1984) се трајније настанио са супругом и сином [[Оливиеро Тартаља|Olivierom Tartaglia]] (1923-2003) у Београду <ref>Тонко Мароевић ”Монографија”, Галерија Кловићеви двори, Загреб. 2003.</ref><ref>Недељко Гвозденовић (предговор: Алекса Челебоновић), ”Марино Тартаља”, Галерија Академије Наука и Уметности Србије, 1972.</ref>, и то на Обилићевом венцу бр. 28 (сада бр. 22) код породице [[Василије Симић|Симић]]. На Обилићевом венцу се 1929. године родила и Маринова ћерка [[Владимира Тартаља-Келемен|Vladimira Tartaglia-Kelemen]].
 
 
Динамичном изградњом Београда у периоду између 1900. г. и 1940. г. довршено је просторно уобличавање Обилићевог венца тиме што су на место највећег броја приземница дошле вишеспратне зграде у стилу [[Сецесија|Сецесије]], [[Арт деко]]а и [[Модернизам|Модерне]].