Ахмед Адемовић — разлика између измена

Служио је као трубач у српској војсци. Током [[Кумановска битка|Кумановске битке]] 24. октобра 1912 године, у тренутку када се она, како ће се испотавити, ломила. Ахмед се ушуњао у позадину турске војске и одсвирао по слуху њихов трубне знаке за повлачење. Збуњена турска војска која је у том тренутку била у силовитом налету, почела је да се повлачи. Онда је опет, неопажен, прешао назад, међу српске трупе и одсвирао сигнал за јуриш. Његов подвиг је био један од кључних фактора за српску победу у овој битки. Овај Ахмедов подухват се изучавао и на војним академијама.<ref>http://istorijasrba.weebly.com/zaboravljeni/ahmed-ademovic</ref>

Српска војска је нанела Турцима пораз и отворила пут за надирање долином [[Вардар]]а.

Управо за овај подвиг, Ахмед је одликован [[Карађорђева звезда са мачевима|Карађорђевом звездом са мачевима]]. А његов подвиг који је био толико прост и једноставан завршио је у уџбеницима на француским и руским војним академијама као позитиван пример лукавства обичног војника.

Ахмед Адемовић се поносио својим подвигом и Карађорђевом звездом толико да одликовање није скидао до краја живота. Мештани Лесковца памтили су и поштовали његово херојство. У свакој прилици и обележавању годишњица Ахмед је добијао почасна места и сви су му указивали велику пажњу.

Међутим старина није имао среће да до краја свог живота ужива у својим заслугама и часном животу. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Немци су стрељали двојицу његових синова – Реџу и Раму.

Последње године живота Ахмед је провео у кући свог унука Фадила.

Умро је децембра [[1965]]. године у својој 92. години.<ref>http://leskovackevesti.rs/leskovcanin-ahmed-ademovic-zaboravljeni-heroj-kumanovske-bitke/</ref>

 

== Извори ==

{{reflist}}

 

[[Категорија:Лесковчани]]