Визиготи — разлика између измена

Визиготи се први пут појављују као посебан народ [[268]]. године кад су напали [[Римско царство]] и почели харати [[Балканско полуострво|Балканом]]<ref name="Samarsžić2">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Визиготска Хиспанија. Плато, Београд,. (2005). ppстр. 36-77.</ref>. Инвазија Визигота је помела римске провинције [[Панонија|Панонију]] и друге провинције [[Илирик]]а, а чак су запретили и Италији. Али Визиготи су у лето те године поражени код италијанско-словенске границе, а онда су потучени у [[Битка код Ниша (268)|бици код Ниша]] септембра 268. У следеће три године враћени су преко Дунава у серији похода цара [[Клаудије II Готски|Клаудија II]] и цара [[Аурелијан]]а. Ипак задржали су поседе у [[Дакија|Дакији]], коју је Аурелијан напустио 271. године.

Након [[Атанагилд]]ове смрти ([[568]]), на престо је ступио [[Леовигилд]] који је до [[573]]. владао заједно са својим братом [[Лијува I|Лиувом]]. Леовигилд је преместио престоницу у срце Хиспаније, у [[Толедо]]<ref name="Samarsžić2"/><ref>-{The Visigoths, From the Migration period to the seventh Century, An ethnographic Perspective, ed. P. Heather, San Marino (1999,). ppстр. 335-336.}-</ref>, црквени и верски центар тог доба, и тиме успео да уједини Визиготе и Хиспаноримљане у борби против Византије. Ову везу је још више учврстио објавио ревидирани законик, ''Кодекс ревисус'' ({{јез-лат|Codex Revisus}}), у коме је боље дефинисао недоречене законе, неке законе избацио а неке нове убацио и прилагодио га свом времену. Такође је почео да потискује Византинце и потчињава [[Баски|Баске]] у [[Пиринеји]]ма, [[Свеви|Свеве]] у северозападном делу полуострва као и друга племена у унутрашњости. На границама је дизао утврђења и насељавао сељаке који су имали истовремено и задатак да их бране. Међутим, као аријанац, дошао је у сукоб са ортодоксним хришћанима међу којима се нашао и његов син [[Херменегилд]], гроф Бетике, који је био ожењен франачком принцезом и под утицајем [[Леандар Севиљски|Леандра]], бискупа из Севиље, [[579]]. године прешао у ортодоксно хришћанство. Херменегилд је дигао буну која је међутим била угушена а њему глава одрубљена<ref name="Samarsžić2" />.

Визиготски краљеви су до пропасти Визиготског краљевства на почетку [[8. век]]а безуспешно покушавали да изборну монархију учине наследном, што је изазвало низ обрачуна који су на крају и дошли главе визиготског држави. Након смрти Рекареда, следили су краљеви чије су владавине биле кратког века — долазили су силом на престо и силом су уклањани с престола. [[Сисебур]] ([[612]]—[[621]]612—621), јер био један од оних који су се задржали дуже од пар година на престолу и чија је владавина остала запамћена по нетолерантним законима против [[Јевреји|Јевреја]]<ref name="Samarsžić2" />. [[Свинтила]] (621—631) је остао запамћен по томе што је коначно протерао Византију са [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] и био први визиготски краљ који је завладао целом [[Хиспанија|Хиспанијом]]. Међутим, борбе за престо нису престајале и само су све више слабиле и разједињавале визиготску државу. С друге стране, исто толико је и верска нетрпељивост према Јеврејима и низ антијеврејских закона које су доносили разни краљеви у току своје владавине довела до тога да су и Јевреји радили на пропасти визиготског краљевства и прилично имали удела у [[маварско освајање Пиринејског полуострва|муслиманској инвазији]] с почетка 8. века<ref name="Samarsžić2" />.