Ускрс — разлика између измена

'''Ускрс''' или '''Васкрс''' ({{јез-стсл|въскръсъ}}, ређе и донекле [[arhaizam|арх]]. ''Велигдан'') највећи је [[хришћанство|хришћански]] ([[црква|црквени]]) [[празник]] којим се прославља [[Исус]]ов повратак у живот — [[васкрсење]]. По хришћанском [[веровање|веровању]], то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после [[велики петак|Великог петка]]. То је покретни празник и празнује се после јеврејске [[Пасха|Пасхе]] ({{јез-хеб|pessach}}) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне [[равнодневица|равнодневнице]], или непосредно после ње. Код источних [[Хришћани|хришћана]], Ускрс најраније може да падне [[4. април]]а, а најкасније [[5. мај]]а, а код западних хришћана увек пада између [[22. март]]а и [[25. април]]а.

Из историјских разлога (да датум Ускрса за све [[Православци|православце]] одређује [[Јерусалимска православна црквапатријаршија]], која се и даље држи [[Јулијански календар|Јулијанског календара]]), и цркве које иначе користе [[Грегоријански календар|Грегоријански календар]] за све друге празнике (нпр. [[Божић]]), као што су [[Грчка православна црква|Грчка]], [[Румунска православна црква|Румунска]] и др. славе Ускрс по Јулијанском календару.

Из [[теологија|теолошке]] перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина [[Бог|Божјег]] над смрћу и прогонством. По тумачењу неких [[Протестантипротестантизам|протестаната]], не Васкрс, већ [[Велики петак]] представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило [[грех]]ова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Припреме за Ускрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на [[Велики четвртак|Велики четвртак]], дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је [[Исус]], кога верници називају [[Христос]], из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]]. Он га је осудио на [[распеће]] на крсту. Исус је разапет и умро на [[Голгота|Голготи]], брду изван [[Јерусалим]]аЈерусалима. Пред смрт рекао је: ''Оче, опрости им. Не знају шта раде.''<ref name=peta>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710663|title=Veliki petak - post i farbanje jaja|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=B92}}</ref>

Тако почиње недеља, први дан Ускрса. [[Православци]] у [[Србија|Србији]] се тог дана поздрављају речима ''Христос васкрсе'', на шта се одговара ''Ваистину васкрсе''. То су поздрави преузети из [[Српскословенски језик|српскословенског]]. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав ''Христос воскресе'' и отпозрав ''Ваистину воскресе''. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Ускрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно [[Велика седмица|Страсном недељом]]. Православци Ускрс прослављају [[Света литургија|Светом литургијом]], а [[католици]] [[Света миса|Светом мисом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=31&nav_category=12&nav_id=700380|title=Katolici proslavljaju Uskrs|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=B92}}</ref>

* [[Васкрсење|Васкрсење или ускрснућеУскрснуће]]

* [[Распеће|Распеће или разапињање]]