Марио Варгас Љоса — разлика између измена

'''Хорхе Марио Педро Варгас Љоса, маркиз де Варгас Љоса''' ({{јез-шп|Jorge Mario Pedro Vargas Llosa}}; [[Арекипа]], [[28. март]] [[1936]]), познатији као Марио Варгас Љоса, [[Перу|перуански]] је романописац, новинар, есејиста, професор на више унивезитета и добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде]]. Рођен је у [[Арекипа|Арекипи]], у Перуу 28. марта [[1936]]. године. Пре него што је постао познати књижевник радио је као водитељ и новинар. Дипломирао је књижевност на Универзитету Сан Маркос у [[Лима|Лими]] и докторирао на Универзитету у [[Мадрид]]у [[1959]]. године.

Љосина посвећеност друштвеним променама огледа се у његовим раним романима, есејима и драмама. На његова дела највећи утицај је имао његов живот у [[Перу]]у. Током свог одрастања четрдесетих година [[20. век|ХХ века]] открива своју наклоност ка писању, а инспирацију је видео у [[диктатура|диктатури]] која је ограничавала [[људска права|основна људска права]]. Иако је у Пјури изведена једна његова [[драма]] и обајвљена збирка прича Шефови (-{Los jefes}-), постао је познат тек после објављивања контроверзног [[роман]]а Град и пси (-{La ciudad y los perros}- [[1963]]. године у коме је детаљно описивао политику у својој земљи, адолесценте који се боре за опстанак у непријатељском окружењу војне школе и корумпираност. Након тога, [[1965]]. године излази роман под називом Зелена кућа -{La casa verde}-, за који добија Међународну награду Ромуло Гаљеос, а потом и Разговор у Катедрали (-{Conversacion en la Catedral}- о диктатури Мануела Одрије. Поред тога, написао је [[комедија|комедије]], историјске и политичке [[роман]]еромане. Године [[1994]]. добија значајну, Сервантесову награду (угледна награда која се додељује за литературу на шпанском језику). [[2010]]. године добија [[Nobelova nagrada za književnost|Нобелову награду за књижевност]]. Он је добитник и других значајних књижевних награда, од већ споменутих до награде Принца Астурије, награде „Дон Кихот“, коју му је уручио шпански краљ [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос]], и многе друге.

[[2006]]. године излази његов најпознатији љубавни роман Авантуре неваљале девојчице (-{Travesuras de la niña mala}-) који је постигао милионски тираж. Као и већина латиноамеричких писаца, активно се бавио политиком. Кандидовао се за председника [[Перу]]аПеруа [[1990]]. године. Нека његова дела као што су Пантелеон и посетитељке (-{Pantaleón y las visitadoras}-) и Јарчева фешта (-{La Fiesta del Chivo}-), роман о диктатури генерала [[Рафаел Леонидас Трухиљо|Рафаела Леонидаса Трухиља]] у [[Доминиканска Република|Доминиканској републици]], адаптирана су у [[филм]]ове.

Варгас Љоса објавио је свој први роман Газде (-{Los jefes, 1959.}-) са свега двадесет и две године. Са својим романом Град и пси (-{La ciudad y los perros}-) објављен [[1962]]., стекао је значајан углед међу латиноамеричким писцима али и целим светом<ref name="biografiasyvidas1">{{cite web|url=http://www.biografiasyvidas.com/biografia/v/vargas_llosa.htm |title=Biografia de Mario Vargas Llosa |publisher=Biografiasyvidas.com |date= |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>. У овом [[роман]]у, Љоса пише о својим искуствима и одрастању на Војној академији коју је похађао у [[Лима|Лими]]. Ипак, његова сурова и оштра критика војне структуре довела је до контроверзи у [[Перу]]у. Неколико перуанских критичара напало је Љосин [[роман]], тврдећи да је потплаћен од стране [[Еквадор]]а како би поткопао престиж перуанске војске.

Своје следеће дело написао је [[1965]]. под називом Зелена кућа (-{La casa verde}-). Роман је одмах постао широко прихваћен, потврђујући Варгаса Љосу као једног од најзначајнијих романо-писаца [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Неки критичари и даље сматрају да је Зелена кућа Варгаса Љосе његово најбоље и најважније достигнуће<ref>Editorial Planeta; number 18 edition (2004)</ref>. Латиноамерички књижевни критичар Џералд Мартин указује на то да је Зелена кућа, један од највећих романа који су потекли са простора [[Латинска Америка|Латинске Америке]].

Попут многих других латиноамеричких интелектуалаца, Марио Варгас Љоса је у младости био [[Marksizam|марксиста]] и [[kubanska revolucija|присталица кубанске револуционарне владе]] [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Веровао је да је [[Социјализам]] лек за социјалну неправду и експлоатацију које су тада владале широм [[Латинска Америка|Латинске Америке]]<ref name="nobelprize1"/>. Временом је почео да губи веру у кубански социјализам, сматрајући да кубанска власт не поштује [[људска права|основна људска права]]. Након афере Падиља, када је кубанска влада ухапсила песника Хеберта Падиљу, многи латиноамерички интелектуалци окрећу се против [[Fidel Kastro|Кастра]], међу њима и Марио Варгас Љоса. [[1971]]. године када се десила та афера он се строго противи свим ауторитарним режимима, били они левичарски или десничарски. У свом говору приликом доделе Нобелове награде [[Нобелова награда|Нобелове награде]] каже: “Диктаторски режим представља апсолутно зло за земљу, извор бруталности, [[Корупција|корупције]] и дубоких рана којима треба дуго да зарасту, он трује будућност [[Нација|Нације]] и ствара штетне навике које трају генерацијама и одлажу демократску реконструкцију.“ Од одрицања [[социјализам|социјализма]], Марио Варгас Љоса себе види као [[неолиберализам|неолиберала]] и залаже се за ширење [[либерализам|либералне демократије]]. [[Либерализам|Либерална демократија]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] за њега означава политички плурализам, коегзистенцију, [[трпељивост|толеранцију]], [[људска права]], уважавање критике, легалност, слободне изборе, смену [[vlast|власти]] и све остало што нас извлачи из дивљаштва. Године [[1987]]. учествовао је у формирању Покрета Слобода и такође постаје лидер тог покрета. Следеће године је његова странка ушла у коалицију са још две странке и формирала тропартијску коалицију Демократски фронт (-{Frente Democrático-FREDEMO}-). Године [[1990]]. Марио Варгас Љоса кандидовао се за председника [[Перу]]а. Он је предложио драстични економски програм штедње који је испрепадао већину сиромашних у земљи. Овај програм је истакао потребу за приватизацијом, слободну трговину, а што је најважније, ширење приватног власништва. Иако је победио у првом кругу са 34% гласова, Варгас Љоса је поражен од тада непознатог инжењера [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] у накнадном кругу<ref>{{cite web|last=Wiles|first=Andrew |url=http://www.soundsandcolours.com/articles/peru/mario-vargas-llosa-and-the-relationship-between-politics-and-journalism/ |title=Mario Vargas Llosa and the relationship between politics and journalism &#124; Sounds and Colours |publisher=Soundsandcolours.com |date = 10. 9. 2010. |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>. Од тог пораза Марио Варгас Љоса се фокусирао на писање са само повременим политичким ангажовањем. Разочаран народом [[Перу]]аПеруа због подршке [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] од деведесетих година Варгас Љоса углавном живи у [[Мадрид]]у а у[[Перу]]ууПеруу проводи само три месеца годишње како би посетио породицу и пријатеље.

Неки сународници су га оптужили да је издајник и замало што није изгубио држављанство јер је током последњег диктаторског режима у [[Перу]]уПеруу јер је од демократских влада света тражио да казне перуански режим дипломатским и економским санкцијама, па је [[1993]]. добио [[шпанија|шпанско]] држављанство, међутим успео је и да сачува перуанско.[[Шпанија|Шпанију]] види као своју другу земљу и воли је исто колико и [[Перу]] јер те две земље види као две стране истог новчића.