Панцер V Пантер — разлика између измена

Последња генерација није практично ни постојала али би имала доста боље перформансе. Верзија Ф би имала бољу оклопљеност, тотално нову уску куполу (Шмалтурм), и KwK L/100 и само са челиком обложеним точковима. Само један прототип је комплетно урађен док постоје непотврђене информације да их је урађено још неколико између априла 20.-2320—23. тако да је могуће да су учествовали у борби.

| colspan="14" | Производња тенкова Пантер{{sfn|Jentz|1996|ppp=284}}

Првих 250 Пантера су имали Maybach HL 210 P30 мотор, V-12 бензински агрегат који је имао 650 кс са 3000 обртаја и имао је три једноставна филтера за ваздух. Почев од Маја 1943 Пантери су добијали Maybach HL 230 P30 V-12 мотор од 690 кс. Како би се остварила уштеда алуминијума блок мотора од лагане легуре је замењен блоком од ливеног гвожђа. Вишестепени “Циклон” филтери су додати да аутоматизују неке од процеса уклањања прашине. У пракси је због коришћења бензина лошег квалитета излазна снага мотора је била смањена. Са капацитетом од 700 литара горива Пантер је могао да пређе 97-190 км на путу или 64-80 км на отовреном терену.Maybach HL 230 P30 V-12 је мотор веома компактног дизајна са минимумом простора између цилиндара. Радилица је састављена од седам дискова сваки са спољним котрљајућим лежајевима. Побољшани лежајеви су додати у новембру 1943 године пошто су првобитни били чест узрок кварова. Одељак мотора је дизајниран тако да буде водоотпоран како би тенк био у могућности да прелази потопљене површине. Резултат је био слабопроветрен моторни процтор који је често доводио до прегревања. У првим верзијама доводи горива су били од порозног материјала што је доводило до цурења горива и пожара. Додатна вентилација је инсталирана како би се отклонили ови проблем али они су били само ублажени. Пантер је иначе имао додатну заштиту између моторног И дела за посаду што је спречавало ширење пожара. Мотор је током времена постао поузданији мада је просечан животни век мотора био од 1000 до 1500км1500 km.

Најпознатији командир Пантера је свакако Ернст Баркманн, носилац Витешког Крста, човек који се неколико пута пробијао кроз непријатељске линије да би спасао свог Пантера. Свој орден је заслужио акцијом током које је уништио 15 америчких тенкова, а затим се и пробио из америчке блокаде града, притом шлепајући још једног Пантера за собом. Пошто су оба касније изгубљена због ватре, они су се пешке вратили до својих линија након пређених 7км7 km под непријатељском ватром. После тога је учествовао у операцији "''Wacht am Rhein''", где је успео да са Пантером, коме је било блокирана купола, уништи неколико Шермана и извуче се на сигурно. Касније на источном фронту се борио у последњим данима Панцер дивизије "''Das Reich"''. До краја рата Ернст Баркман је имао уништених око 80 савезничких тенкова. Учествовао је у операцијама око Кракова, Курској бици, Арденској офанзиви и Нормандији.

{{reflist|30em}}