Панцер V Пантер — разлика између измена

Рад на наследику Панзер IV серије је почео још [[1937]]. Развој је био спор, тако да су се тек 1941. појавила два прототипа. Произвођачи су били [[Хеншел]] (модел [[VK 3001 (H)]]) и [[Порше (фабрика)|Порше]] ([[модел VK 3001 (P)]]). Спадали су у класу тенкова од 30 до 35 тона. Одустало се од даљег развоја и приоритет је добио чувени тенк [[Панцер VI Тигар|Тигар]]. Када је немачка војска јуна 1941. напала Русију доживела је непријатан шок у виду тада монструозног тенка из КВ серије као и за класу лакшег Т-34. Руске оклопне јединице тада још нису комуницирале радиом, нити су биле довољно обучене, тако да нису имале већег утицаја на развој ситуације све до [[Битка за Стаљинград|Стаљинградске битке]].

У време [[инвазијаоперација на НормандијуОверлорд|инвазије на Нормандију]] постојала су само два пука опремљена Пантер тенковима са укупно 156 Пантера укупно. Од јуна до августа 1944 додатних седам Пантер пукова су послата у Француску, достижући максималну снагу од 432 тенка по извештајима од 30. Јула 1944. Већина немачких тенковских снага у [[Нормандија|Нормандији]] (шест и по дивизија) биле су увучене у борбу око града [[Кан (Калвадос)|КанКана]]а где су се сукобиле са англо-канадским снагама 21 армије. Небројене борбе око и у граду постале су познате као [[битка за Кан]]. Борба се одвијала на скученом делу у самом граду али и у предграђима где је постојало доста отвореног простора за деловање тенкова где је било могуће напасти непријатељске оклопне јединице са великог растојања. Насупрот томе британске јединице су биле опремљене одличним 17-фунташким антитенковским топовима, који су такође били и на неким тенковима [[М4 Шерман]] чинећи их једнако убојитим по Пантере. Британци су кренули са модификовањем тенкова М4 и заменама главног наоружања 17-фунташким топом (надимак [[Шерман Фајерфлај|Фајерфлај]]) пре искрцавања на Нормандију. Иако је тек сваки четврти Шерман имао овај топ, убојитост ове варијанте чинила их је примарним метама немачке одбране. Америчке снаге су биле сукобљене против једне и по Панцер дивизије, углавном Панцер Лер дивизије која се борила у тешком и ниском терену западно од Кана. Против савезничких Шермана, Пантер се доказао најефективнији у дејствима са одстојања. Његов оклоп и супериорни топ су омогућавали да делује са удаљености са којих Шерман није могао да узврати. Ипак Пантер се лоше показао на скученом терену и у градској борби, такође био је осетљив на нападе са бокова.

Од Септембра до Октобра серија нових Панцер бригада је опремљена и послата на Западни фронт како би покушале да зауставе напредовање савезника противнападима. Ова ситуација је кулминирала у бици код Аракорта (18-29. септембар 1944) у којем су nемачке снаге претрпеле тешке губитке у борби против 4. оклопљене дивизије [[Џорџ Смит Патон|ПатонПатонове]]ове Треће армије које су и даље биле примарно опремљене топом од 75мм и ипак изашле из битке са само пар губитака. Јединице Пантера су биле новоформиране, слабо обучене и тактички неорганизоване. Већина јединица је страдала у заседама против искусних aмеричких посада.

Статусни извештај од 15. децембра 1944. године навео највећу ангажованост Пантера од 471 возила, од чега је 336 (71%) било оперативно. Ово је било дан пред почетак [[арденска битка за избочину|битке за избочину]], 400 тенкова послатих на [[Западни фронт (Други светски рат)|Западни фронт]] били су у јединицама предодређеним за офанзиву. Пантер је поново показао своју ефикасност у отвореној борби где је неугрожен могао да делује на непријатеља и слабост при блиској борби у малим градовима [[Ардени|Ардена]] где су претрпели тешке губитке. Статусни извештај од 15. јануара 1945 показали су да је само 97 Пантера преживело борбена дејства од 282 која су учествовала у операцији. Укупни губици били су 185. Пантер маскиран као [[M10 Волверајн|М10 ловац тенкова]] учествовао је у операцији “Крст” са укупно пет возила Панцер бригаде 150. Пантерима су наварене додатне плоче и обојени су америчком зеленом бојом и карактеристичним ознакама. Ово је спроведено као део веће операције у коју су укључени војници прерушени у америчке униформе. Прерушени Пантери су разоткривени и уништени.

Најпознатији командир Пантера је свакако [[Ернст Баркман]], носилац [[Гвоздени крст|Витешког крста]], човек који се неколико пута пробијао кроз непријатељске линије да би спасао свог Пантера. Свој орден је заслужио акцијом током које је уништио 15 америчких тенкова, а затим се и пробио из америчке блокаде града, притом шлепајући још једног Пантера за собом. Пошто су оба касније изгубљена због ватре, они су се пешке вратили до својих линија након пређених 7 km под непријатељском ватром. После тога је учествовао у [[Арденскаарденска офанзивабитка|операцији Стража на Рајни]], где је успео да са Пантером, коме је било блокирана купола, уништи неколико Шермана и извуче се на сигурно. Касније на Источном фронту се борио у последњим данима [[2. СС оклопна дивизија Рајх|2. СС оклопне дивизије Рајх]]. До краја рата Ернст Баркман је имао уништених око 80 савезничких тенкова.{{чињеница|date=05. 2016.}} Учествовао је у операцијама око Кракова, Курској бици, Арденској офанзиви и Нормандији.