Камило Хосе Села — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке |
||
Ред 12:
| место_смрти = [[Мадрид]]
| држава_смрти = {{застава|Шпанија}}
| награде = [[Датотека:Nobel prize medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за књижевност]] <br /> [[Датотека:Medal of the Miguel de Cervantes Prize.svg|20п]] [[Награда Мигел де Сервантес]] <br /> [[Датотека:Emblem of the Prince of Asturias Foundation.svg|20п]] [[Принц од Астурије]]
| утицао = Пио Бароха, Бенито Перес Галдос, Џејмс Џојс, Жан Пол Сартр, Џон Дос Пасос, Хосе Рико Диретињо
| утицали = Рафаел Алберти Марељо, Пабло Неруда
Линија 43 ⟶ 44:
Једанаести Селин роман изашао је године 1988. Села је већ био живи класик шпанске књижевности и учитељ млађих генерација, иако је био нестандардни учитељу, који то никако није хтео бити. <ref name="automatski generisano1" />
Приче заузимају значајан део Селине приповедачке активности. Међу њима су, на пример, „[[Галиција (Шпанија)|ц]] и његова дружина“ и друге карпетоветонске белешке, из 1949. године, „Стари пријатељи“, из [[1960
Године 1962. Села објављује „Прегршт басни без љубави са тридесет два Пикасова цртежа“. Овај необичан скуп поучних прича, како се читаоцу сугерише у самом наслову, јесте својеврсна прерада добро познатих повести, легенди, митова: о Адаму и Еви, о Нарцису, Федри, [[Троја|тројанским]] јунацима, али и о извесном Дон Бобу, „тврдоглавом и рецидивном Јеврејину“ којега је спалила [[Инквизиција]] на Мајорци на месту на којем је данас ноћни клуб, о монахињи Фани Прајс, из 10. века пре Христа, итд. Све то, наравно, илустровано Пикасовим цртежима. И овде, као и у другим Селиним прозним делима, начин приповедања је толико пун набоја да, ако и не замењује радњу, а оно је свакако чини наглашенијом него иначе. Села радије користи набрајање него описивање, чиме писцу који поседује онако богат речник нимало није тешко да постигне већи приповедачки ефекат.
| |||