Бела Ахмадулина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
Са навршених 22. године, написала је своју најпознатију песму по којој је 1975. године композитор Мајкл Таривердиев [https://ru.wikipedia.org/wiki/Таривердиев,_Микаэл_Леонович Руски композитор] компоновао музику за филм Ердара Разанова [https://ru.wikipedia.org/wiki/Рязанов,_Эльдар_Александрович Редитељ Ердар Разанов] , „Иронија судбине“.
Након завршене школе уписала је студије књижњвности. Дипломирала је 1960. године на Факултету Максима Горког. <ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Институт Максима Горког]</ref> Током студија своје радове објављивала је у локалним часописима.
Године 1964. опробала се као глумица. Добила је улогу новинара у филму Василија Сукшина - „Постоји такав момак“ . На фестивалу у [[Венеција|Венецији]] 1970. године, филм је добио награду "[[Златни лав|Златног лава]]" .
Своју прву збирку песама објавила је 1962. године.
Учествовала је на многим светским фестивалима, укључујући и Међународни фестивал поезије у [[Куала Лумпур|Куала Лумпуру]] 1988. године.
Писала је [[Есеј|есеје]] о [[Александар Пушкин|Александру Пушкину]] и [[Михаил Ломоносов|Михајилу Ломоносову]].
У последњим годинама живота била је веома болесна. Губила је вид и временом се ослањала само на додире. У јесен 2010. је оперисана. Иако је операција добро прошла, након четири дана умрла је од срчаних компликација.
Умрла је у вечерњим сатима 29. на новембра 2010. године у амбулантним колима. Сахрањена је 3. децембра 2010. године на [[Гробље Новодевичје|Новодевичком гробљу]].
== Радови ==
| |||