Википедија

Клод Леви-Строс — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 51:
== Биографија ==
=== Рани живот, образовање и каријера ===
Леви-Строс је рођен у Француско-Јеврејској породици која је живела у [[Брисел|Бриселу]], где је његов отац радио као сликар портрета. Одрастао је у [[Париз|Паризу]], живећи на улици шеснаестог сектора округа названог по уметнику Клауду Лорејну, чијем раду се он дивио и касније писао о њему. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], живео је са својим дедом по мајци, који је био радник синагоге у Версају.
 
У [[Сорбона|Сорбони]] у Паризу, Леви Строс је студирао [[Право|права]] и [[Филозофија|филозофију]]. Није наставио своје студије на правима, али је положио агрегат на филозофији 1931. године. 1935. године, после неколико година предавања у средњој школи, преузео је последњу понуду да буде део француске културне мисије у Бразилу у којој би служио као гостујући професор социологије на Универзитету Сао Паула док његова тадашња жена, [[Дина Леви-Строс|Дина]], служила као гостујући професор етнологије.
Ред 58:
 
1980-их година објаснио је зашто је постао [[Vegetarijanstvo|вегетаријанац]] у делу објављеном у Италијанским дневним новинама ''La Repubblica'' и осталим објавама у посмртној књизи ''Nous sommes tous des cannibales'' (2013):
 
== '''Протеривање''' ==
 
Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са Мажино линијом. После капитулације Француске 1940. године запослио се у [[Монпеље|Монпељеу]], али је отпуштен је због Вишијевских расних закона. (Леви-Строс породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство. У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за [[Француски покрет отпора]], док је он успео да побегне из Висшијевске Француске бродом у [[Мартиник]], одакле је могао да настави путовање. 1941. године, понуђено му је место у Новој школи за друштвена истраживања у [[Њујорк (држава)|Њујорку]] и одобрен му је улаз у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињење Америчке Државе]]. Серија путовања га је довела, кроз Јужну америку до [[Порторико|Порторика]] где га је [[Еф-Би-Ај]] испитивао после писама на немачком у његовом пртљагу која су пробудила сумњу код царинских агената. Леви-Строс је током рата највише времена провео у Њујорку. Поред [[Jacques Maritain]], [[Henri Focillon]], и [[Роман Јакобсон]], био је један од чланова који су основали [[Бесплатну школу напредних студија]], врсту универзитета у егзилу за француске академике.
 
Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Строса на неколико начина. Његова веза са [[Роман Јакобсон|Јакобсоном]] помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон и Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана [[структурализам|структуралистичка]] мисао). Леви-Строс је такође био изложен Америчкој [[Антропологија|антропологији]] коју је заговарао [[Франц Боас]], који је предавао на [[Универзитет Колумбија|Колумбијском универзитету]]. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса. Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у [[Вашингтон|Вашингтону]], Леви-Строс се вратио у [[Париз]] 1948. године. У то време примио је Државни докторат од [[Сорбона|Сорбоне]], након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле Породица и Друштвени живот индијског народа [[Намбиквара]] (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и Основне структуре сродства (Les structures élémentaires de la parenté).
 
=== Позни живот и смрт ===
Линија 71 ⟶ 65:
Умро је 30. октобра 2009. године, неколико недеља пре његовог 101. рођендана. Његова смрт је објављена четири дана касније. Француски председник [[Никола Саркози]] га је описао као „једног од највећих етнолога свих времена.“ [[Бернар Кушнер|Бернар Кушнер]], француски министар спољних послова, рекао је да је Леви-Строс „раскинуо са етноцентричним погледом на историју и човечанство [...] У времену када сви покушавамо да пронађемо смисао глобализације, како би створили поштенији и хуманији свет, волео бих да се глас Клода Леви-Строса резонује шире кроз свет“. Слична изјава Леви-Строса била је емитована на ''National Public Radio'' у сећање на њега 3. новембра 2009. године: „Данас се дешава застрашујуће одумирање живих врсти, биле оне биљке или животиње, и јасно је да је распрострањеност људи постала тако велика, да су почели да се трују међусобно. Свет у ком престајем да постојим није више свет који волим“. У читуљи посвећеној њему у ''The Daily Telegraph'' је писало да је Леви-Строс „један од најдоминантнијих послереатних утицаја у француском интелектуалном животу и један од водећих представника структурализма у друштвеним наукама.“ Стална секретарка Француске академије Хелена је рекла: “Био је мислилац, филозоф [...] Нећемо се срести са њему сличним. “
 
== Теорије==
=== Антрополошке теорије ===
Леви-Стросова теорија је утврђена у ''Структуралној Антропологији'' (1958). Укратко, он разматра [[Култура|културу]] система симболичке комуникације, која је истражена методама које су други користили уже у дискусијама новела, политичких говора, спорта и филмова.
Линија 76 ⟶ 71:
Његово разматрање дало је најбољи смисао када се истакло, насупрот позадини раније генерације друштвене теорије. Он је писао о овој вези деценијама.
 
Опредељење за „функционалистичка“ објашњења доминирало је у друштвеним наукама од почетка двадесетог века, преко 1950их1950-их година, што указује на то да су антрополози и социолози покушали да укажу на сврху друштвеног акта и институције. Постојање ових ствари је било објашњено када је испунило функцију. Једина снажна алтернатива таквој врсти анализе било је историјско објашњење, које је заслужно за постојање друштвене чињенице наводећи како је до тога дошло.
 
Идеја друштвене функције се развила у два правца. Енглески антрополог [[Алфред Ретклиф-Браун]], који се дивио раду француског социолога [[Емил Диркем|Емила Диркема]], аргументовао је да је циљ антрополошког истраживања био да нађе заједничку функцију, као што је религија или скуп правила о браку који је важио за друштвени поредак у целини. Иза овог правца налази се идеја, становиште да се цивилизација развила кроз низ фаза, од примитивне до модерне, свуда на исти начин. Све активности у датој врсти друштва би допринеле истом карактеру; нека врста унутрашње логике би довела до тога да се култура друштва са једног нивоа развије у наредни. Према овом становишту, друштво би се могло схватити као организам, док његови делови функционишу као делови тела.
Линија 82 ⟶ 77:
Са друге стране, функционализам [[Бронислав Малиновски|Бронислава Малиновског]], описује задовољење индивидуалних потреба које су потекле из обичаја.
 
У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], где је [[Франц Боас]] поставио облик антропологије, опредељење је било за историјске исказе. Овај приступ је очигледно имао проблеме, због којих је Леви-Строс одао признање Боасу јер им је директно приступио.
 
Историјско сазнање ретко је доступно неписменим култрама. Антрополог попуњава стари појам универзалних фаза развоја или тврдњу да су културне различитости базиране на неком непознатом контакту између група са поређењима са другим културама и приморан је да се ослони на теорије које немају никакву доказану осниву. Боас је почео да верује да не постоји општи образац друштвеног развоја; за њега, није било једне историје, већ више њих.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Клод_Леви-Строс”