Миомир Вукобратовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 14:
| поље = теоријска и примењена [[роботика]], [[ваздухопловство|ваздухопловна]] техника
| институција = [[Ваздухопловнотехнички институт]],<br />[[Институт Михајло Пупин|Институт „Михајло Пупин“]],<br />[[Машински факултет Универзитета у Београду]],<br />Институт техничких наука САНУ
| школа = Машински факултет Универзитета у Београду,<br />Централни институт за машинство [[Академија наука СССР|Академије наука
| академија = [[Српска академија наука и уметности|САНУ]],<br />[[Академија наука СССР]],<br />Интернационална академија за инжењерство,<br />Академија нуклеарних наука у Москви
| студенти = Драган Стокић, Драган Христић, Весна Цветковић-Живковић, Вељко Поткоњак, Ненад Кирћански, Мања Кирћански, Бранислав Боровац<ref name="facta">{{cite journal
Ред 67:
== Биографија ==
Професор Вукобратовић је рођен 26. децембра 1931. године, у селу [[Ботош]]у код [[Зрењанин]]а. Дипломирао је [[1957]]. на ваздухопловном смеру [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинског факултета у Београду]]. [[Доктор наука|Докторат]] техничких наука стекао је [[1964]], такође на Машинском факултету, из области прорачуна чврстоће структура, а [[1972]]. и на Централном институту за машинство [[Академија наука СССР|Академије наука
| url = http://www.institutepupin.com/RnDProfile/robotics/vukobratovic.html
| title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder
Ред 127:
}}</ref> Био је професор на Катедри за производно машинство Машинског факултета у Београду од [[1984]]. до 1996. Научни саветник у Институту техничких наука САНУ је од [[1997]].<ref name="sanu" />
Дописни члан Српске академије наука и уметности је постао [[7. мај]]а [[1981]], а редовни члан је од [[27. октобар|27. октобра]] 1994. Тренутно је председник Одбора за машинство. Инострани члан Академије наука
| url = http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-49961.ln-ru.dl-.pr-inf.uk-12
| title = Вукобратович Миомир
Ред 188:
| chapterurl = http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&lpg=PP1&pg=PA371#v=onepage&q&f=false|quote =
}}</ref>
У том периоду, 1972, на Централном институту за машинство АН
На основу теоријских резултата у моделовању хода двоножних робота, током 1971. и 1972. године, предводио је тим који је развио и реализовао први активни [[егзоскелет]] за [[параплегија|параплегичаре]]. Развијен на ИМП-у, у сарадњи са Клиником за оптопедију и финансиран од стране [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Национална фондација за науку|Националне фондације за науку]] ({{јез-енг|National Science Foundation; NSF}}), егзоскелет је био [[маса|масе]] 12 [[килограм]]а и омогућавао је успешан ход непокретним особама. Прва јавна демонстрација рада је извршена на симпозијуму у [[Дубровник]]у 1972. године. Егзоскелет је данас изложен у Политехничком музеју у Москви.<ref name="kockica" /><ref name="vreme">{{Cite web
Ред 210:
| location = New York
| language = {{ен}}
| id =.
|pages=326
| chapter = Yugoslavia
| |||