Клод Леви-Строс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 61:
=== Протеривање ===
 
Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са Мажино линијом. После капитулације Француске 1940. године запослио се у [[Монпеље|Монпељеу]], али је отпуштен је због Вишијевских расних закона. (Леви-Стросова породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство). У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за Француски покрет отпора, док је он успео да побегне из Вишијевске Француске бродом у [[Мартиник]], одакле је могао да настави путовање. 1941. године, понуђено му је место у Новој школи за друштвена истраживања у [[Њујорк|Њујорку]] и одобрен му је улаз у [[СједињењеСједињене Америчке Државе|Сједињене Америчке Државе]]. Серија путовања га је довела, кроз јужну америку до [[Порторико|Порторика]] где га је [[Еф-Би-Ај]] испитивао после писама на немачком у његовом пртљагу која су пробудила сумњу код царинских агената. Леви-Строс је током рата највише времена провео у Њујорку. Поред [[Jacques Maritain]], [[Henri Focillon]], и [[Роман Јакобсон]], био је један од чланова који су основали Бесплатну школу напредних студија, врсту универзитета у егзилу за француске академике.
 
Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Страуса на неколико начина. Његова веза са Јакобсоном помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон И Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана [[Структурализам|структуралистичка]] мисао). Леви-Строс је такође био изложен Америчкој [[Антропологија|антропологији]] коју је заговарао [[Франц Боас]], који је предавао на [[Универзитет Колумбија|универзитету Колумбија]]. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса. Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву Америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним Америчким Државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у [[Вашингтон|Вашингтону]], Леви-Строс се вратио у [[Париз]] 1948. године. У то време примио је Државни докторат од [[Сорбона|Сорбоне]], након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле ''Породица'' и ''Друштвени живот индијског народа Намбиквара'' (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и ''Основне структуре сродства'' (Les structures élémentaires de la parenté).