Теразијска чесма — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Terazijska česma - 003.JPG|десно|мини|250п|Теразијска чесма је подигнута [[1860]]. године у част поновног доласка кнеза Милоша на власт.]]
'''Теразијска чесма''' налази се на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], испред [[хотел Москва|хотела „Москва“]]. Направљена је у облику каменог стуба, са металном вазом на врху, укупне висине око 800 cm. Подигнута је [[1860]]. године по налогу [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша]], чиме је обележен његов повратак на престо. Рад је вајара [[Франц Лоран|Франца Лорана]].
<ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/terazijska_cesma.html Завод за заштиту споменика културе Београд]</ref>
[[Датотека:terazijska_cesma_nocu.jpg|мини|240px|left|Теразијска чесма ноћу, 2010. година]] Скоро пола века чесма је стајала насред Теразија, на месту на коме се некада налазио резервоар за воду у облику куле.<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр.207-208</ref> У време радова на регулацији Теразија [[1911]] — [[1912]]. године,<ref>-{www.beograd.org.rs}-, [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=3205 Знамените чесме], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> пренета је у порту [[топчидер]]ске цркве, одакле је [[1975]]. године враћена на Теразије, алиу ненепосредној наблизини местонекадашње на коме је првобитно подигнута, већлокације на платоплатоу испред [[Хотел Москва|хотела „Москва“]].<ref name="Vujovic"/>
 
Изнад већег резервоара за воду, који се налазио између данашњег [[Хотел Москва|хотела Москва]] и [[Хотел Балкан|хотела Балкан]], изграђена је нова Теразијска чесма, на месту старе чесме-теразија из турског периода и дрвене куле-водомера, велике цилиндричне цистерне, која је имала систем за равномерно распоређивање и развођење воде по чесмама у београдској вароши. По овој кули-водомеру улица је касније и названа [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]]. Сам назив Теразије се помињао од друге половине 19. века. Овај трг се од [[1872]]. године звао [[улица Кнеза Милана]], затим од [[1886]]. [[улица Краља Милана (Београд)|улица Краља Милана]], а од [[1913]]. носила је назив [[Престолонаследников трг]]. Званичан назив Теразије овај трг добија тек [[1940]]. године.
 
Теразијска чесма је саграђена као спомен-чесма [[1860]]. године средствима [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]], који је желео да подизањем нове чесме од камена, прослави повратак на српски престо.
 
Молба [[Кнез Милош Обреновић|кнезу Милошу]] за изградњу нове чесме упућена је још [[1838]]. године, због проблема са несташицом воде. Уследило је свргавање кнеза са власти и његов одлазак из Србије је одложио подизање чесме.
 
Теразијска чесма има посебну историјску, уметничку, архитектонску и урбанистичку вредност. Она је монументална и репрезентативна, изграђена од светлог ташмајданског камена кречњака. Састоји се од четвоространог стуба, висине преко 8 м, заправо зарубљеног обелиска постављеног у осмоугаони базен пречника 10 м. Обелиск има три сегмента. На другом кубичном сегменту на свакој страни у средишту кружног медаљона је лавља глава, такође обрађена у камену, са лулом за избијање млазнице. Чесма је пажљиво обрађена са рељефном декорацијом у виду класицистичких низова биљних мотива, завршена фризовима романичких слепих аркадица, док су на огради базена и готички елементи преломљеног лука. На свакој страни стуба су и иницијали кнеза Милоша М.О. I и година [[1860]]. Са западне стране обелиска рељефна ознака открива радионицу италијанског каменоресца [[Франц Лоран|Франца Лорана]], који је израдио чесму, истовремено са обелиском у [[Топчидер|Топчидерском парку]] у близини [[Koнак кнеза Милоша у Топчидеру|конака кнеза Милоша]]. Због примењених стилских елемента средњовековне уметности, Теразијска чесма се везује за архитектонска дела [[Романтизам|романтизма]] у Србији, из пете и шесте деценије 19. века ([[Капетан Мишино здање]], [[Прва варошка болница у Београду|Прва варошка болница]]).
 
Испред Теразијске чесме је [[1892]]. године одржано освећење и свечано отварање београдског водовода.
 
Када су [[1911]]. године [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]] реконструисане у трг према пројекту француског архитекте [[Едуар Леже |Едуара Лежеа]] (Edward Léger), Теразијска чесма је премештена у порту [[Топчидерска црква Светих апостола Петра и Павла|топчидерске цркве Светих Петра и Павла]]. Ту је остала све до [[1975]]. године као споменик, јер није била повезана на водоводни систем, те није ни радила.
 
На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда и Градског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, и уз подршку великог броја грађана и културних и јавних радника Београда, донета је одлука да се Теразијска чесма врати у првобитни амбијент. Чесма је утврђена за споменик културе [[1965]]. године, а деценију касније, под надзором стручног тима Завода, на челу са архитектом Зораном Јаковљевићем, враћена је на Теразије. Према пројекту архитеката Уроша Мартиновића и Зорана Петровића уређен и плато око чесме са клупама, чиме је формиран нов амбијент за окупљање и одмор грађана. Чесма је свечано отворена [[12. децембра]] [[1975]]. године. <ref>Б.Максимовић, ''Пројекти за Теразијску чесму од пре сто година'', ГГБ IV, [[Београд|Бгд]] [[1957]].</ref><ref>З.Јаковљевић, ''Теразијска чесма'', Зборник заштите споменика културе бр. 26-27, [[Београд]] [[1980]].</ref><ref>Т.Борић, ''Теразије, урбанистички и архитектонски развој'', [[Београд]] [[2004]].</ref><ref>В.Буњац, ''Чесме и фонтане Београда'', [[Београд]] [[1986]].</ref><ref>С.Г.Богуновић, ''Архитектонска енциклопедија Београда XIX и ХХ века'', [[Београд]] [[2005]].</ref> Новија санација и рестаурација извршене су [[2002]]/[[2003]]. године од стране стручног тима сарадника Завода за заштиту споменика културе на челу са професором Љубинком Драгићевићем.
 
== Референце ==