Клод Леви-Строс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 168:
Од свих производа културе, митови изгледају највише фантастични и непредвидиви. Стога, Леви-Строс тврди да ако чак и митска мисао поштује универзалне законе, онда све људске мисли морају поштовати универзалне законе.
==== Kritike ====
Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања“. Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти“, до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота“ преко „пољопривреде“ до „биљоједа“, и од „смрти“ преко „борби“ до „звери“. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран“ или „којот“ коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина. Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.
Едмунд Лич је написао да „изузетна карактеристичност његовог писања, било на француском или енглеском, је да је тешко разумљиво; његове социолошке теорије комбинују збуњујућу сложеност са моћном ученошћу. Неки читаоци чак сумњају да се третирају преваренима". Социолог [[Станислав Андрески]] генерално критикује Леви-Стросов рад, расправљајући даје његова ученост увек била траљава и зато његова репутација и мистика потичу од његовог „третирања људи математчарски", помињујући Леви-Стросову употребу квази-алгебарске једначине да објасни своје идеје. [[Камил Паглиа]] одбацује Леви-Строса као прецењеног, коментаришући да „Када сам као дипломирани студет Јејла претражила тај велики храм, Стерлинг библиотеку, у истраживању парадигми за реинтеграцију књижевне кртике са историјом, нисам заправо пронашла ништа у Леви-Стросу да сам осетила да има учењачку чврстину“. Радећи на постколонијалним приступима за антропологију, Тимоти Лаури предложио је да „Леви-Строс говори са позиције предности државне намере да осигура знање за сврху, као што би он често тврдио, спасавајући локалне културе...али спасиоци такође приписују себи легитимитет и ауторитет у процесу".
== Важнија дела ==
| |||