Дикција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Ритам |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{loš seminarski}}
== Елементи дикције ==
Ред 12:
* [[Интонација]]
Ритам (ritmos-ток, кретање) означава једнако, правилно смењивање елемената у неком кретању које има своје делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан.
Бржи ритам се примењује код саопштавања изненадних догађаја, динамичнијих емоција ([[љутња]], огорченост, [[радост]] и сл.), а спорији ритам прати смирене информације, важније мисли и изјаве, емоције које изражавају слабост лица ([[туга]], [[стид]], [[страх]], [[умор]] ...)
Брзина ритма зависи од дужине речи: краће речи имају бржи ритам, док дуже спорији.
Темпо (tempo-време) означава време задржавања извесног звука у говору, музици, кретању уопште. Темпо говора обележава брзину којом се креће један говорни ток, излагање. Ово кретање може бити нормално, споро, испрекидано, брзо... Брзина се мери инструментом ([[Метроном|метрономом]]).▼
▲означава време задржавања извесног звука у говору, музици, кретању уопште. Темпо говора обележава брзину којом се креће један говорни ток, излагање. Ово кретање може бити нормално, споро, испрекидано, брзо...Брзина се мери инструментом ([[Метроном|метрономом]]).
Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица ([[темперамент]]), природе и предмета излагања (узбудљиви доживљаји брже, описивање предмета спорије и сл.), саговорника-његове моћи схватања нашег излагања...
Акценат представља саставни део реченичне мелодије. Овај акценат може бити:
* граматички-правилно наглашавање слогова у речи и чување дужина;
* логички-истицање појединих речи које носе главну мисао;
* психолошки-истицање речи емоционално обојених.
Овај прекид говора је неопходан, с једне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге, пауза доприноси дубљем схватању и доживљавању говора. Обично се истичу три врсте паузе:
* граматичка означава прекид говорног ланца ради узимања ваздуха и остваривања одређене интонације;
Линија 37 ⟶ 36:
[[Цезура]] је најкраћа пауза која дели стих на два дела и тако омогућава појаву [[Ритмички сигнал|ритмичких сигнала]].
Мелодија у говору настаје тонским кретањем речи и реченица по висини. Равну мелодију имају [[изјавна реченица|изјавне реченице]], узлазну мелодију [[упитна реченица|упитне реченице]], а силазну [[узвична реченица|узвичне реченице]].
Мелодијско кретање реченице назива се [[Каденца|каденцом]], а кретање дела сложене реченице као и набрајање, назива се полукаденцом.
Реч је о говорном апарату који располаже широким дијапазоном и по висини и по дубини. Говорна мелодија се дели на три регистра:
* средњи регистар -
* горњи регистар -
* доњи регистар -
Нормално кретање мелодије полази од средњег регистра и држи се тог нивоа као говорне осовине,док се даље таласа попут [[Амплитуда|амплитуде]] преко доњег и горњег регистра.
Интонација је дизање и спуштање гласа да би се изразиле разне нијансе значења, ступњеви осећаја.
кретање тона по висини и емотиван, лични став говорника према предмету говора.
|