Логор Стара Градишка — разлика између измена

| заповедник = [[Мирослав Филиповић-Мајсторовић]] (1942-1943)

| број_заточеника =

| map = Croatia

| lat = 45.15

== Српска деца са Козаре ==

О крволочном , разбојничком и бестијалном поступању усташких власти према српској деци у логору у Старој Градишки има доста података. После познате усташке офанзиве на планини Козари 1942. године у Стару Градишку је доведен огроман број жена и деце. По причању очевидаца неколико дана свакодневно је довођено по неколико хиљада српског живља. По наредби [[Анте Врбан]]а, члан комисије за пријем и транспорт затвореника у логору у сатрој Градишки, а који је раније у Оштаријама суделовао у ликвидирању 600 људи, деца су одузета од мајки под изговором да се сместе у домове, док су у ствари постепено сва ликвидирана. Приликом одузимања деце од мајки „деца су се грчевито држала и стискала уз своје матере и било је ужасно гледати у каквом су страху биле мајке за своју децу“. Том приликом само око 2000 одојчади насилно је отргнуто из наручја својих мајки и остављено да целу ноћ проведе на ливади. Затвореницама је наређено да неке од њих купају децу а друге да рибају под собе где ће деца бити смештена. После тога окупана и гола деца су однета у собу и сатвљена на мокром поду. То су била углавном деца стара између шет месеци и две године. „Деца су наравно оболела јер су на ливади назебла, а уз то нису добила ништа за јело. Тада је Врбан наредио да се сва деца однесу у једну собу, величине једне сељачке собе у зграду до куле где су има мајке биле затворене. Мајке су слушале врисак своје деце. Ми смо морали да преносимо децу у ту собу. У собу је нагомилано деце до метар и по висине и ми смо морали да по тој деци газимо. Једном детету се помолила рука и нога кроз отвор, и ја сам рекла Врбану да не могу ући унутра , а он ми је на то одговорио: „Па шта гурни га није га твоја мајка родила“ Када ја то нисма хтела учинити , он је гурнуо и детиња се нога сасвим размрскала. Затим је Врбан зграби дете за здраву ногу и лупио га о зид, а дете се није ни помакло, остало је на месту мртво. Од поднева до мркле ноћи ми смо доносили децу у собу, газили по њима , често пута по мртвим. На крају је Врбан пустио циклон и завршио своје крваво дело“.<ref>"Политика" од 15. и 16. јула 1948. године, Београд, Миле Милатовић, Случај Андрије Хебранга 38-39 стр.</ref>

 

== Извори ==