Анте Павелић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 165.225.72.94 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 30:
'''Анте Павелић''' ([[Брадина]], [[14. јул]] [[1889]] — [[Мадрид]], [[28. децембар]] [[1959]]) је био [[Хрвати|хрватски]] [[ратни злочин]]ац, [[фашизам|фашистички]] политичар и оснивач и вођа екстремног десничарског [[усташе|усташког]] покрета. После окупације Југославије, постављен је на чело [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], где је владао користећи титулу [[поглавник]]a.
 
Павелић је био адвокат и политичар из редова хрватскахрватске [[Странка права|Странке права]] за време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] познат по својим националистичким уверењима о независној [[Хрватска|Хрватској]]. До краја 1920их, његове политичке активности су постајала све радикалније како је позивао Хрвате на устанак против Југославије и планирао је стварање независне Хрватске под [[Краљевина Италија|италијанским]] протекторатом. Након што је краљ [[Александар I Карађорђевић]] увео [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарску диктатуру]] и забранио све политичке странке, Павелић је отишао у иностранство и заједно са [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашњом македонском револуционарном организацијом]] (ВМРО) је планирао да разбије Југославију, због чега су га југословенске власти у одсуству осудиле на смрт. У међувремену Павелић је дошао у Италију, где је основао усташки покрет са циљем стварања независне Хрватске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=10}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=32}}{{sfn|Glenny|2001|p=318}} Павелић је унео [[тероризам|терористичке]] акције у усташки програм, као што су подметање бомби и атентати, покренуо [[Велебитски устанак|мали устанак]] у [[Лика|Лици]] 1932, а све је кулминиралало [[марсељски атентат|убиством]] краља Александра изведеног заједно са ВМРО. Павелићу је још једном у [[Француска|Француској]] осуђен на смрт у одсуству. Због међународног притиска, Италијани су га ухапсили и држали 18 месеци у затвору, што је увелико омело усташе у следећем периоду.
 
Убрзо по [[Априлски рат|инвазији]] [[силе Осовине|сила Осовине]] на Југославију у априлу 1941. [[Славко Кватерник]] је, уз немачко допуштење, прогласио оснивање Независне Државе Хрватске у Павелићево име, који се убрзо вратио, преузео контролу над марионетском владом и убрзо створио политички систем сличан [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] и фашистичкој Италији. Павелић је морао да Италијанима да територијалне уступке. Бруталан режим који је предводио Павелић је био одговаран за генодицне прогоне [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јереја]] и [[Роми|Рома]] који су живели на територији НДХ{{sfn|Hoare|2006|pp=20–24}}{{sfn|Glenny|2001|pp=497–500}}, што је укључивало масовна убиства стотине хиљада Срба{{sfn|Hoare|2006|pp=23–24}}{{sfn|Žerjavić|1993|p=7}}, и десетине хиљада Јевреја и Рома.{{sfn|Hoare|2006|pp=20–21}}{{sfn|Glenny|2001|p=500}}, као и за прогоне Хрвата антифашиста. Расне политике НДХ су значајно допринеле брзом губитку контроле над окупираној територији, где је становништво масовно одлазило у [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]], и чак натерало немачке власти да покушају да обуздају Павелића и његову геноцидну кампању.{{sfn|Glenny|2001|p=487}}