Гласник Етнографског музеја у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Етнологија помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 23:
| вебсајт = [http://etnografskimuzej.rs/rs/o-muzeju/izdavastvo/periodika/ Гласник Етнографског музеја у Београду]
}}
'''Гласник Етнографског музеја у Београду''' (ГЕМ) је је периодична научна и стручна публикација [[Етнографски музеј у Београду|Етнографског музеја у Београду]], која излази од [[1926
| url =http://etnografskimuzej.rs/rs/o-muzeju/izdavastvo/periodika/
| title =Периодика
Ред 36:
== О часопису ==
Часопис је почео да излази 1926. године. До [[1940
Поред научних радова и стручне грађе, ГЕМ објављује и
=== Историјат ===
Ред 44:
{{цитат|''На завршетку овог периода, и на уласку у нови, Управа Етнографског музеја жели да рад који предстоји буде потпунији, успешнији и плодоноснији. Она мисли да се ово може постићи, поред интенсивног систематског рада у самом Музеју, још и публикацијама. Из ових разлога, покренут је ''Гласник Етнографског музеја у Београду''.Управа сматра да ће одговорити дужностима ако у ''Гласнику'' буду излагана и претресана, поред питања која су у тесној вези са Музејем и његовим напретком, и сва она која ће допринети да се око њега окупи што већи број особа чијом би се помоћи и сарадњом то пре, што брже и што потпуније прикупило све оно благо које у народу лежи и сваким даном га све више нестаје.''<ref name="ГЕМ1"/>}}
Кључну улогу у покретању Гласника Етнографског музеја у Београду имали су [[Боривоје Дробњаковић]] и [[Митар Влаховић]]. Гласник је био замишљен и реализован као модеран научни часопис, и у формалном смислу, и у погледу садржаја, а његова основна намена била је да етнолошку јавност информише о резултатима најновијих истраживања и дешавањима битним за струку. У првом броју ГЕМ-а Боривоје Дробњаковић је приказао комплетан историјат Етнографског музеја од оснивања, 1901. године, до 1926.<ref name="Drobnjakovic">{{cite journal |
Још од првих књига ГЕМ-а, била је присутна пракса да се, поред научних студија, објављују текстови о раду значајних етнографских музеја и стручних друштава у земљи и иностранству. У периоду до 1940. године ГЕМ је садржао три сталне рубрике: библиографију књига и чланака из етнологије, који су у току претходне године, без обзира на језик и писмо којим су штампани, објављени на тлу Југославије, или су се односили на јужнословенски простор; персоналне библиографије југословенских етнолога и извештај о раду Етнографског музеја у Београду у претходној години.<ref name="Drobnjakovic"/>
Ред 50:
Највећи број чланака објављених до 1940. године садржи разноврсну етнографску грађу, коју су делом прикупили спољни сарадници Етнографског музеја, на терену, а на основу упитника и упутстава која је музеј саставио. У том периоду, расправе етнолошког карактера чиниле су тек мањи део садржаја ''Гласника''.
У периоду од 1941. до 1953. године ГЕМ није излазио, а обновљен је 1953. године, чиме је обележено 50 година од оснивања Етнографског музеја (1901-1951).<ref name="библиографија"/> Након обнављања часописа
У ГЕМ-у су након обнављања објављивани и резултати монографских истраживања појединих предела у Србији: Горња [[Ресава]] (књ. 25), [[Јадар (област)|Јадар]] (књ. 27), Ресава (књ. 28-29), [[Неготинска крајина]] (књ. 31-32), [[Бор (град)|Бор]] (књ. 38).<ref name="библиографија"/>
=== Периодичност излажења ===
Излази једном годишње, али је до сада је објављено и неколико двоброја: 22-23 (за [[1959
== Уредници ==
Ред 70:
== Библиографија ==
Библиографија првих 40 књига Гласника Етнографског музеја у Београду објављена је у ГЕМ-у 39-40, 1976. године.<ref name="библиографија"/>
Библиографија ГЕМ-а од 1977. до 1981. објављена је у ГЕМ-у књ. 45 (1981)<ref>{{cite journal | last =Бошковић-Матић | first =Милица | title = Библиографија Гласннка Етнографског музеја y Београду 1977-1981. | journal = Гласник Етнографског музеја у Београду | volume = 45 | issue =
== Електронски облик часописа ==
|