Клод Леви-Строс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 70:
== Теорије==
=== Резиме ===
Леви-Строс захтева на примени структуралне лингвистике [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]] у антропологији.<ref name=Moore2009>{{cite book| last= Moore| first= Jerry D. |year= 2009| title= Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists| chapter= Claude Levi-Strauss: Structuralism|publisher= Altamira |location= Walnut Creek, California| pages=231–247}}</ref> У то време, породица је традиционално била сматрана основним објектом анализе, али је посматрана најпре као самостална јединица која се садржи од мужа, жене и њихове деце. Нећаци, рођаци, тетке, ујаци, бабе Ии деде су посматрани као секундарни. Леви-Строс је тврдио то, сродно Сосировој мисли линвистичке вредности, породице стичу одређене идентитете само кроз везе једних са другима. Према томе он је окренуо класично гледиште антропологије, стављајући секундарне чланове породице на прво место и инсистирајући на анализирању веза између јединица уместо самих јединица.<ref name= JWP>{{cite web|title= Structural Linguistics and Anthropology| first= John W. |last= Phillips |website= National University of Singapore| url= http://courses.nus.edu.sg/course/elljwp/anthropology.htm#Structural%20Anthropology }}</ref>
 
У својој анализи формирања идентитета који се појављује кроз бракове између племена, Леви-Строс је приметио да је однос између ујака и нећака однос између брата и сестре као веза између оца и сина односно мужа и жене, то је, А је Б и Ц је Д. Дакле, ако знамо А, Б и Ц можемо да предвидимо Д, као што ако знамо А и Д можемо да предвидимо Б и Ц. Циљ Леви-Стросове структуралне антропологије, је дакле био да уопшти масовне емпиријске податке у генерализоване, разумљиве везе између јединица које омогућавају предвиђеним законима да буду индентификовани, као што А је Б и Ц је Д.<ref name= JWP />