Милош Минић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 63:
=== Послератно доба ===
[[Датотека:Koningin Juliana en Miloš Minić (1975).jpg|250px|мини|десно|[[Јулијана од Холандије|Краљица Јулијана]] и Милош Минић 1975. године]]
По ослобођењу Србије, [[1944]]. године, постаје посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]]. Априла [[1945]]. године је именован за јавног тужиоца [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. После именовања за јавног тужиоца, поново је преведен у војну службу, с чином [[пуковник]]а. Био јавни тужилац на суђењу [[Драгутин Кесеровић|Драгутину Кесеровићу]], [[Војислав Лукачевић|Воји Лукачевићу]], [[Бранко Гашпаревић|Бранку Гашпаревићу]] и другима.
Линија 82 ⟶ 83:
* председник Скупштине СР Србије, од 1967. до 1969. године,
* потпредседник Савезне скупштине СФРЈ, до 1969. до 1972. године,
* [[Списак министара иностраних послова Југославије|савезни секретар за иностране послове]], од 1972. до 1978. године,
За члана Централног комитета Комунистичке партије Србије изабран је на Првом конгресу, маја 1945. године. Члан Политбироа ЦК КПС био је од 1948. до 1962, а члан Извршног комитета ЦК СК Србије, до јуна 1963. године. За члана Централног комитета КП Југославије, биран је од Шестог конгреса. Члан Изврног комитета ЦК СКЈ је постао јула [[1963]]. године. Учествовао је као члан Комисије, у припреми и изради Програма СКЈ, усвојеном на Седмом конгресу СКЈ 1958. године. На Деветом конгресу СКЈ, 1969. године, изабран је за члана сталног дела Конференције СКЈ, а на Десетом конресу СКЈ, 1974. године је изабран за члана Председништва ЦК СКЈ. Поред овога био је и члан Председништва Главног одбора ССРН Србије и члан Савезног одбора ССРН Југославије.
| |||