Википедија

Друштво српске словесности — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Govor knez mihaila DSS.jpg|десно|мини|Кнез Михаило Обреновић говори члановима ДСС на првој седници 8. јуна 1842. године, литографија [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]]]]▼
{{bez_izvora}}
'''Друштво српске словесности''' ('''ДСС''', изворно: '''-{Дружтво Србске Словесности}-''') основано је [[7. новембар|7]]/[[19. новембар|19. новембра]] [[1841]], његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез [[михаилоМихаило Обреновић|кнез Михаило]]. {{sfn|САНУ|1841}}▼
[[Датотека:Družstvo Srbske Slovesnosti.jpg|десно|мини|Нацрт печата ДСС, цртеж А. Николића 1841]]▼
▲'''Друштво српске словесности''' (изворно: '''Дружтво Србске Словесности''') основано је 7/[[19. новембар|19. новембра]] [[1841]], његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио [[михаило Обреновић|кнез Михаило]].
 
== Оснивање Друштва ==
Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]. Први чланови, осим њих били су [[Димитрије Исаиловић]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], Др [[Јован Стејић]], [[Димитрије П. Тирол]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]] и [[Исидор Стојановић]].
Оснивачи су били [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]. Први чланови, осим њих били су [[Димитрије Исаиловић]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], [[Јован Стејић]], [[Димитрије П. Тирол]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]] и [[Исидор Стојановић]]. Задатак друштва био је ширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика. Председник Друштва по положају је био [[Списак министара просвете Србије|министар просвете]].
 
Одмах у почетку ДССДруштво је покушало да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа [[1842]], због нереда у земљи, и настављен је тек августа [[1844]]. године. Од тада је ДССДруштво радило на „Језикословном речнику“речнику” и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. После тога ДССДруштво је радило на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]]. издавало је Гласник Друштва српске словесности, издало је неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога ДСС је покушавало неколико пута да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|музеја]], општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада.
 
У „Новинама Србским” [[1846]]. објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник Друштва српске словености почео је да се издаје од [[1847]]. У оквиру Гласника предвиђен је простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. Од другог броја Гласник је редовно објављивао изворе, а од петог ([[1855]]) је почео да прати домаће и касније стране публикације. За време свог постојања, у периоду 1847—[[1863]] Друштво је објавио 17 бројева гласника.{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
Друштво српске словесности је укинуо кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра просвете, поводом бирања [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]], [[Николај Чернишевски|Николаја Чернишевског]] и [[Александар Херцен|Александра Херцена]] за чланове друштва.
▲[[Датотека:Govor knez mihaila DSS.jpg|десно|мини|Кнез Михаило говори члановима ДСС на првој седници 8. јуна 1842. године]]
 
Друштво српске словесности је издало неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Мада се већ 1848. године тражило напуштање правописа наметнутог одредбом из [[1832]], и редакција гласила се држала старог, Друштво није учинило много на унапређењу језика. Прве текстове писане Вуковим језиком и правописом почео је да објављује [[Ђура Даничић]].{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
»Када се са дистанце од 160 година осмотре историјски услови у којима је оно настало, развијало се и радило, види се да је дало велики допринос депровинцијализацији и европеизацији наше науке. Друштво је учинило прве кораке у нашем научном повезивању с познатим научницима и научним средиштима Европе и, испуњавајући своје научне, културно-историјске и националне задатке, за собом је оставило неизбрисиве трагове« ([[Василије Крестић]]).▼
 
Најзначајнији радови објављени у Гласнику су „Српски историјски споменици Млетачког архива”, које је приређивао [[Јанко Шафарик]] у периду [[1859]]—[[1862]],{{sfn|Јанко Шафарик|1859|p=318}} као и хрисовуља цара Стефана Душана [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастиру Светог архангела]] код [[Призрен]]а објављена 1862.{{sfn|Јанко Шафарик|1862|p=262}}{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
[[29. јул]]а [[1864]]. обновљено је под именом [[Српско учено друштво]].▼
 
Поред тога Друштво је покушавало неколико пута да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|музеја]], општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја образованих људи у Србији тада.
== Председници ==
 
{{...}}
== Укидање Друштва ==
Председник Друштва по положају је био [[Списак министара просвете Србије|министар просвете]].
▲[[Датотека:Družstvo Srbske Slovesnosti.jpg|десно|мини|Нацрт печата ДССДруштва српске словености, цртеж А. Николића 1841]]
* [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]] [[1854]] - [[1857]].
Либерали су покушали да искористе Друштво српске словесности за свој теоријски либерализам.{{sfn|Слободан Јовановић|1933|p=226}} Друштво је [[26. јануар]]а [[1864]]. имало свој годишњи скуп на коме су за нове чланове Друштва предлагали [[Ђузепе Гарибалди|Гарибалдија]] и [[Александар Херцен|Херценовога]] сина.{{sfn|Слободан Јовановић|1933|p=227}} Министар просвете [[Коста Цукић]] се енергично супростављао том предлогу и настала је велика гужва, па је седница била прекинута.
* [[Стефан Стефановић Тенка]] [[10. март]] [[1848]] — [[22. јул]] [[1848]].
 
* [[Димитрије Матић]] [[22. октобар]] [[1859]] — [[29. март]] [[1860]].
Друштво српске словесности је следећега дана [[27. јануар]]а [[1864]] укинуо кнез Михаило.
* [[Љубомир Ненадовић]] [[1860]].
 
▲»{{цитат|Када се са дистанце од 160 година осмотре историјски услови у којима је оно настало, развијало се и радило, види се да је дало велики допринос депровинцијализацији и европеизацији наше науке. Друштво је учинило прве кораке у нашем научном повезивању с познатим научницима и научним средиштима Европе и, испуњавајући своје научне, културно-историјске и националне задатке, за собом је оставило неизбрисиве трагове« (.|[[Василије Крестић]]).}}
 
▲[[29. јул]]а [[1864]]. обновљено је под именом [[Српско учено друштво]].
 
== Види још ==
Линија 27 ⟶ 29:
* [[Београдски Лицеј]]
* [[Народни музеј (Београд)]]
 
== Референце ==
{{reflist|3}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Друштво_српске_словесности”