Друштво српске словесности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 9:
У „Новинама Србским” [[1846]]. објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник Друштва српске словености почео је да се издаје од [[1847]]. У оквиру Гласника предвиђен је простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. Од другог броја Гласник је редовно објављивао изворе, а од петог ([[1855]]) је почео да прати домаће и касније стране публикације. За време свог постојања, у периоду 1847—[[1863]] Друштво је објавио 17 бројева гласника.{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
Друштво српске словесности је издало неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Мада се већ 1848. године тражило напуштање правописа наметнутог одредбом из [[1832]], и редакција гласила се држала старог, Друштво није учинило много на унапређењу језика. Прве текстове писане Вуковим језиком и правописом почео је да објављује [[Ђуро Даничић|Ђура Даничић]].{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
Најзначајнији радови објављени у Гласнику су „Српски историјски споменици Млетачког архива”, које је приређивао [[Јанко Шафарик]] у периду [[1859]]—[[1862]],{{sfn|Јанко Шафарик|1859|p=318}} као и хрисовуља цара Стефана Душана [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастиру Светог архангела]] код [[Призрен]]а објављена 1862.{{sfn|Јанко Шафарик|1862|p=262}}{{sfn|Александра Фостиков|1999|p=201}}
| |||