Тло — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
Већина физичких особина истовремено спада међу најважнија [ендоморфолошка својства] земљишта.
 
===МЕХАНИЧКИ САСТАВ (ТЕКСТУРА) ЗЕМЉИШТА===
Представља садржај у њему свих [[механичке фракције|механичких фракција]], изражен у процентима од масе сувог узорка. Три основне механичке фракције су:[[песак]],[[прах]] и [[глина]]. Механичке фракције се међусобно разликују по величини и другим особинама.
Механички елементи земљишта су одвојени комади [[стене|стена]] и [[минерали|минерала]], као и честице органских материја, образовани процесима трансформације стена, минерала и органских остатака.
 
'''Структурни агрегати''' земљишта су агрегати (''секундарне честице'')изграђени из механичких елемената, образовани слепљивањем тих примарних честица.
====Подела земљишта према механичком саставу====
На основу садржаја збирне механичке фракције физичке глине и песка врши се издвајање тзв. текстурних класа земљишта. Постоје четири основне класе: '''' песак, пескуша, иловача<ref>Иловача је земљиште са подједнаким садржајем песка, праха и глине. </ref> и глинуша.''''
 
===АГРЕГАТНИ САСТАВ (СТРУКТУРА) ЗЕМЉИШТА===
Под структуром земљишта подразумева се његова способност да се при обради распада на структурне агрегате.'''Структурни агрегати''' земљишта су агрегати (''секундарне честице'')изграђени из механичких елемената, образовани слепљивањем тих примарних честица. Структура земљишта добија назив према преовлађујућим агрегатима у њеном саставу(на пример, ако преовлађују заобљени агрегати пречника 5-10mm, структура се назива ''грашкаста'').
====Фактори агрегације земљишта====
На образовање и заступљеност у земљишту разних врста структурних агрегата утичу бројни фактори:
*Састав и особине земљишта(механички, хемијски, састав адсорбованих катјона, реакција и др.)
*[[Клима|Климатских]] и биолошки фактори
*[[Човек]], који је код њивских земљишта најважнији фактор како образовања тако и кварења структуре<ref>Кварење структуре обично је последица лоше или прекомерне обраде земљишта.</ref> у ораничном и површинском делу обрадивог земљишта.
====Класификација структурних агрегата и структуре земљишта====
Подела структурних агрегата (и структуре) врши се према ''форми, величини, водоотпорности и бонитету''.
Према '''форми''' могу бити:
*1.кубоформни(коцкасто-лоптасти)
*2.призмоформни(призматично-стубасти)
*3.ламиноформни(пљоснати)и
*4.фрагментарни (неправилног облика).
Према '''величини''':
*1.прашкасти < 0,5mm
*2.мрвичасти 0,5-5mm
*3.грашкасти 5-10mm
*4.орашасти 10-35mm
*5.грудвасти >35mm
Према '''водоотпорности''' деле се на ''стабилне'' (водоотпорне) и ''нестабилне''<ref>Слабо отпорни, распадају се према деловању воде на њих.</ref>.
 
===ДУБИНА ЗЕМЉИШТА===
И дубина спада међу еколошки најважније физичко-морфолошке карактеристике земљишта. Када се говори о дубини мисли се, пре свега, на дубину читавог земљишног слоја, од површине до [[матична стена|матичне стене]]. Та дубина назива се још и [[апсолутна дубина]]. Поред апсолутне дубине за истраживање земљишта потребно је знати и његову [[физиолошку дубину]] или ефективну дубину. Под '''физиолошком''' дубином подразумева се дубина до које коренов систем [[биљке|биљака]] налази повољне услове за свој развој.
====Класификација земљишта према дубини====
Постоји више класификација земљишта према дубини. Свима им је заједничко то да садрже исти број(тј. пет), класа земљишта према дубини: ''веома плитка, плитка, средње дубока, дубока и веома дубока''.
 
===СПЕЦИФИЧНА ГУСТИНА ЗЕМЉИШТА===
Под специфичном густином тврде фазе земљишта подразумева се однос одређене масе '''тврде фазе''' на 105°С исушеног земљишта према запремини исте масе земљишта. Краће речено, специфична густина земљишта представља масу јединице запремине исушеног земљишта, без пора. Величина специфичне густине земљишта доста варира у разним земљиштима, често и у разним хоризонтима истог профила, али не тако јако као величине других физичких особина. Пошто у састав тврде фазе земљишта улазе разне врсте минерала и органске материје, чији је однос различит у разним коризонтима, разумљиво је да специфична густина те фазе зависи од односа у њој ''минералног'' и ''органског'' дела. Органске материје имају много мању специфичну густину него минерални састојци земљишта. Специфична густина се смањује са повећањем садржаја [[хумуса|хумусних материја]] у земљишту. Величина специфичне(заједно са запреминском), густине се најчешће користи за одређивање укупне '''порозности''' земљишта, рачунским путем.
 
===ЗАПРЕМИНСКА (ВОЛУМНА) ГУСТИНА ЗЕМЉИШТА===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тло