Римска легија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje
Ред 49:
Формације тешке пешадије:
 
* У првој линији су били ''-{hastati}-'', најмлађи и најнеискуснији борци. Били су наоружани ''-{Hastati}-'' кратким копља за бацање и тешким копљем <ref>Smith, William. A Dictionary of Greek and Roman Antiquities. Little, Brown, and Co.. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-89341-166-4|pages=172}}.</ref>. Носили су лагани оклоп (од коже или са [[метал]]ним плочама на прсима), штит који је досезао до појаса, кратак мач и бодеж.
* Иза њих су били ''-{principes}-'', обучени и вешти легионари, теже оклопљени, са штитом сличним ''-{hastatima}-'', два тежа копља и једним лаким, кратким мачем и бодежом. Првобитно су заузимали први борбени ред, али су касније то место препустили млађим ''-{hastatima}-''.
* Последњу, трећу линију, формирали су ''-{triarii}-'', ветерани који су били резервна снага легије. Они су били највештији борци, прекаљени у борбама и служили су као резерва. Бирани су међу најбољима из прве класе, међу ветеранима који су себи могли приуштити најбољи оклоп и опрему. Најчешће су носили оклоп од [[бронза|бронзе]], имали су дуго копље, велики штит, кратки мач и бодеж. Њихов шлем је имао дуге штитнике за образе и перушке на врху.
Ред 65:
''-{Velites}-'' из прве линије, брзо су се кретали јер нису имали оклоп који их је спутавао, изазвали су непријатеља бацањем лаких копаља, а затим би се повлачила међу редове оклопљених класа или давали подршку коњаницима.
 
''-{Hastati}-'' су затим попуњавали простор који су претходно држали ''-{velites}-''. Имали су копља која су бацали на непријатеља са удаљености од 10 до 30 метара пре упуштања у борбу прса у прса. Ако ''-{hastati}-'' не би направили пробој, поступак се понављао са ''-{principes}-'' <ref>{{cite book|author=Penrose, Jane. |title=Rome and Her Enemies: An Empire Created and Destroyed by War. |publisher=Osprey publishing, |pages=33. strana. |id=ISBN 978-1-84176-932-5.}}</ref>. Ретко се дешавало да и ''-{triarii}-'' морају да учествују у боју, онда су користили пробојна копља дуга око 3 метра и наступали у редовима попут [[Хоплитска фаланга|фаланге]].
 
Тако је настала латинска изрека „''-{Res ad Triarios rediit}-''“, што значи „''ствар је поверена триаријима''“, јер су ствари постале озбиљне и игра се задњим адутом на располагању.