Дјед Растудије — разлика између измена

 

Многи истраживачи поистовећују Растудија са Аристодијем, који, осуђен од католичке цркве и протеран из Далмације, налази уточиште у Босни [[бан Кулин|бана Кулина]]. Према католичким изворима, у [[Задар|Задру]] је у 12. веку било много "јеретика". Ту су, међу осталима, била и двојица далматинских патарена, браћа Аристодије и Матеја, синови Грка Зоровавела, који се у другој половини [[12. век]]а у Задар доселио из Апулије. Они су од своје младости били задарски грађани, а зна се да су били "''вјешти латинској и славенској књизи''". Аристодије и Матеја касније прелазе у [[Сплит]], где се спомињу као предводници патаренског покрета, који окупљаја мноштво грађана. Али, у град убрзо стиже и сплитски [[надбискуп Бернард]], који започиње прогон јеретика. Сплитски патарени бивају протерани из града, а сва њихова имовина заплењена. Прогнани далматински хришћани проналазе уточиште у Босни, где их бан Кулин срдачно прима. [[Папа Иноћентије II]] пише 11. октобра 1200. угарском [[краљ Емерик|краљу Емерику]]: "''Дознали смо да је племенити муж босански бан Кулин, кад је недавно наш брат сплитски надбискуп знатан број јеретика истјерао из Сплита и Трогира, дао њима не само сигурно скровиште него и очиту заштиту, а њиховој неваљалштини дао своју земљу и самога себе те им указао пажњу као католицима, чак и више него католицима називајући их хришћанима". Из Баталова списка знамо да је он био оснивач "реда господина Растудија" у Босни у који се је већ 1203. уписало 12 "редовника" (крстјана), од којих су Драгић Љубиша и Дражета учествовали у акту одрицања од патаренства 1203. г. на Бољином пољу''".

 

Претпоставља се да Аристодије, односно Растудије, након преласка у Босну постаје уважени поглавар босанских хришћана, познат као Дјед Растудије, који у служби бана Кулина остаје све до своје смрти, која се приближно датира око 1230. године по Христу.

 

== Види још ==